Пробиотици су дефинисани од стране Светске здравствене организације као живи микрорганизми који када се дају у адекватним количинама, имају доказану ефикасност за здравље домац́ина.
У овој дефиницији садржани су главни критеријуми за одређивање њиховог квалетета: састав, вијабилност, оправданост и безбедност. Али кренимо редом.
Састав пробиотика
Најтежи је одабир одговарајућег пробиотског соја, јер он захтева познавање терапијске индикације. Сваки пробиотски сој има специфично дејство. Због тога говоримо да сви пробиотци нису исти, те да није свеједно који ћемо изабрати. На пример Е. цоли ентеротоксична је узрочник пролива, а Е. Цоли Нисле 1917 је пробиотски сој који се користи за лечење одређених гастроинтестиналних поремећаја, па и самог пролива.
Пробиотици имају дозно зависну ефикасност, односно при избору пробиотика пажњу морамо обратити и на број колонија у појединачној пробиотској дози, препоручена доза је преко 5 милијарди колонија. Бројним радовима је доказано да повећање броја колонија не носи повећање ризика, чак ни код најмањих узраста као што су новорођенчад.
Не ретко се пробиотским сојевима додају у фармацеутским производима минерали ,витамини, средства за оралну рехидратацију и слично. Они имају своје место само ако је њихова употреба за дату индикацију оправдана. Рецимо цинк је оправдан у стањима када је присутан пролив или алергија, а витамин Д када се жели повећати имунитет.
Вијабилност
Да би пробиотик био делотворан потребно је да у вијабилном стању додје у дебело црево, односно да преживи складиштење препарата у веледрогеријама, апотекама и кућним условима, те да га не униште процеси варења у горњем дигестивном тракту. Зато квалитетни пробиотик мора садржавати микроорганизме који су заштићени посебним паковањем, као што је аТЕЦХ паковање, које микроорганизме штити од светлости, топлоте, влаге и кисеоника ,док неки пробиотици захтевају посебан начин складиштења, такозвани хладни ланац, односно транспорт и чување у фрижидеру. Проверите датум истека, пре конзумирања пробиотика, јер само тако очекујете пробиотски сој у дози која је декларисана на паковању.
Фото: Промо
Оправданост пробиотика
Примена пробиотика је оправдана само ако се придржавамо водича за њихову употребу. Иако пробиотици имају бројне индикације, само одређени сојеви у тачно одредбеној дози имају доказану ефикасност. Оправданост примене пробиотског соја одредјује научни ниво доказа његове ефикасности. Рецимо највиши ниво доказа за примену код акутног гастроентериса, односно повраћања и пролива, и код деце и код одраслих имају Л. рхамносус ГГ и С. Боулардии. Када говоримо о цени пробиотика, она није нешто што прати квалитет, тако да скупљи у овом случају не мора да значи да је бољи.
Фото: Др Мирјана Стојшић
Безбедност пробиотика
Када говоримо о безбедности, прво мислимо на најмлађе. Примена пробиотика је одобрена од првог дана живота, чак и код деце која су рођена пре времена. Према досадашњим испитивањима пробиотици смањују смртност новорођенчади са 7.5% на 5%. Пробиотици смањују два најчешћа разлога за неповољан исход лечења новорођенчади, јер спречавају појаву најтежих облика некрозе црева или како га стручно зовемо некротизирајућег ентероколитиса са 10% на 5% и смањују могућност појаве сепсе са 25% на 15%. Препорука је да се код превремено рођене деце у првим данима живота не користе пробиотици који садрже гљивице или бактерије које производе д-лактат. Према Америчкој педијатријској академији примена пробиотика је код недоношчади дозвољена ако они имају више од 1000 грама и то само одређених сојева, као што је Л.рхамносус ГГ.
Код избора пробиотика водите рачуна и о фармацеутском облику у ком се налази. Изаберите онај који адекватан узрасту особе и њеним способностима гутања. За децу млађу од 7 година прилагођени облици су капи или растворљиви прашак (кесице).
Посебан опрез код примене пробиотика је потребан у случају нарушеног имунитета, да ли због урођеног дефицита или насталог поремећаја имунитета због болести или терапије (цитостатици, зрачење и слично). Пробиотици се не препоручују само за особе са високим степеном дефицита имунитета, као што су пацијенти који користе високе дозе кортикостероида (рецимо дозе преднизона веће од 20мг/дан) или унутар 3 месеца од терапије зрачењем или цитостатицима.
Данас, након епидемије ЦОВИД19 позната је оправданост примене пробиотика у јединицима интензивне неге. Студије су показале да пробиотици не утичу на смањење стопе смртностиових пацијената, али повећавају шансу за њихово излечење, јер је доказано да смањују дужину боравка у јединици интензивне неге и дужину боравка у болници. Пробиотици доприносе смањењу хипоксије, односно недостатака кисеоника у ткивима, значајно смањујући потребу за механичком вентилацијом, али и компликације које настају као што је пнеумонија, без обзира да ли је она последица интрахоспиталне инфекције или пак саме механичке вентилације.
На тржишту које је преплављено различитим фармацеутским производима из групе пробиотика поштујући принципе: састав, оправданост, вијабилност и безбедност, није тешко изабрати квалитетан пробиотик.
