Реч „масноц́а“ често има негативне конотације, али телу су потребне одређене здраве масти да би правилно функционисало. На пример, масти су неопходне за изградњу ц́елијских мембрана, изолацију нерава, оне такође обезбеђују да многи витамини, укључујуц́и А, Д, Е и К, раде онако како би требало.
Превише ограничавања масти може чак представљати ризик по људско здравље. Масти су суштински део здраве исхране и постоји неколико здравих избора.
Врсте масти
Постоји неколико врста масти. Неке су добре, а неке нису. Научна истраживања о здравственим ризицима и предностима масти стално се развијају. Тренутни докази и смернице сугеришу да исхрану треба да усмеримо на конзумирање здравих масти и избегавање нездравих. Масти из исхране спадају у три категорије:
Незасиц́ене масти
Једноставно речено, незасиц́ене масти су добре масти и важан су део здраве и избалансиране исхране. Постоје две врсте незасиц́ених масти: мононезасиц́ене и полинезасиц́ене. Мононезасиц́ене масти се могу нац́и у многим орашастим плодовима, семенкама и уљима, укључујуц́и:
- орахе, лешнике и бадеме
- еме сусама и семе бундеве
- маслиново уље, уље од кикирикија и уље каноле
Полинезасиц́ене масти се такође могу нац́и у неколико намирница, укључујуц́и:
- рибу
- ланено семе и ланено уље
- кукурузно уље, сојино уље и сунцокретово уље
Полинезасиц́ене масти су кључне за здравље срца. Оне обезбеђују хранљиве материје које помажу у развоју и одржавању ц́елија и помажу у смањењу нивоа лошег холестерола у крви. Полинезасиц́ене масти укључују омега-3 и омега-6 масне киселине, које су есенцијалне хранљиве материје које ваше тело не може да произведе само. Омега-3 масне киселине су посебно добре за срце. Има их у изобиљу у неким врстама рибе, као што су лосос и харинга, и у биљним производима, као што су сојино уље, уље каноле, ораси и ланено семе.
Засиц́ене масти
Храна животињског порекла је примарни извор засиц́ених масти, са највишим нивоима у говедини, свињетини и пуномасним млечним производима. Засиц́ене масти су неопходне за тело, али у малим количинама. Смернице о исхрани препоручују да мање од 10 процената ваших дневних калорија треба долази од засиц́ених масти, пожељно од немасне живине и млечних производа са ниским садржајем масти или без масти. За људе који уносе 2.000 калорија дневно, само 20 грама масти треба да долази из засиц́ених масти. Нека биљна уља, као што је палмино уље, такође имају висок садржај засиц́ених масти. Засиц́ене масти укључују:
Транс масти
Транс масти су најопасније по здравље срца. Оне постоје природно, али их произвођачи хране такође праве као део свог производног процеса. То је зато што је вец́ина незасиц́ених масти течна на собној температури, пише Еверyдаy Хеалтх.
Природне транс масти налазе се у месу и млечним производима неких животиња, док индустријски произведене транс масти настају процесом хидрогенизације, где се течна биљна уља претварају у чврсте масти. Оне се сматрају штетним по здравље јер повећавају ниво лошег холестерола (ЛДЛ) и смањују ниво доброг холестерола (ХДЛ).
БОНУС ВИДЕО
