Љутња није само непријатно осећање већ може имати и лоше последице по ваше здравље.
У најбољем случају, бес нас упозорава на опасност и природне подстиче на акцију. Али бес је емоција коју карактерише осећање антагонизма према некоме или нечему што вам је нанело неправду, према Америчком психолошком удружењу (АПА).
- Када су искуства љутње пречеста, сувише интензивна, трају предуго или нису пропорционална догађају који га покреће, емоција може имати проблематичне ефекте на наше благостање и наше здравље - каже др Рејмонд Чип Тафрате, клинички психолог и професор на Државном универзитету Централ Цоннецтицут у Новој Британији.
Бес је део одговора на борбу, смрзавање или бекство у коме надбубрежне жлезде преплављују тело хормонима стреса, као што су адреналин и кортизол, објашњава др Тафрате. Доживљавамо физиолошке ефекте као што су убрзани откуцаји срца и висок крвни притисак, брзо гурајуц́и крв у срце. Тело се физички припрема за "борбу" да би се одбранило или побегло од опасности.
Ево неких здравствених ефеката беса које треба да знате:
Бес стресира срце
Доживљај беса покрец́е тело да ослобађа хормоне стреса, који временом могу утицати на здравље срца. Истраживања показују да бес (чак и тренутна љутња мерена променама у изразу лица) доводи до промена у срцу које погоршавају способност мишиц́а да пумпа крв, што може довести до високог крвног притиска и накнадних компликација (као што су болести срца, срчани удар, мождани удар, и метаболички синдром).бТо је зато што адреналин, који се повец́ава када сте љути, може изазвати промене у срцу, пише Еверyдаy Хеалтх.
Докази сугеришу да је бес посебно повезан са вец́им ризиком од срчаног удара. У систематском прегледу који је разматрао студије са укупно скоро четири хиљаде учесника из више од педесет медицинских центара у Сједињеним Државама, истраживачи су открили више од двоструко повец́ање броја срчаних удара у року од два сата након избијања беса.
Љутња може пореметити варење
Многа истраживања показују да су мозак и црева у сталној комуникацији и утичу једно на друго. Једна улога нашег аутономног нервног система (који регулише невољне телесне процесе) је да помаже у регулисању варења. Али то може бити поремец́ено када тело пређе у режим борбе или бега, као што се може десити као одговор на стрес.
Превише љутње омета ментално здравље
Бити у стању љутње може утицати и на ментално здравље. Истраживања показују да је љутња често повишена код емоционалних поремец́аја, као што су анксиозност и депресија, и повезана је и са тежим симптомима и са мањим одговором на лечење. Бес (посебно продужена љутња) такође може утицати на нашу концентрацију и обрасце размишљања. То нас може учинити непријатељским или циничним, што може утицати на наше односе и способност стварања веза.
Љутња може да поквари сан
Показало се да људи који се боре да контролишу свој бес или се чешц́е осец́ају љути имају лошији сан. . Умерени до високи нивои беса били су значајно повезани са повец́ањем ризика од поремец́аја сна код одраслих од 40 до 70 процената. Друга истраживања сугеришу да осец́ај љутње повец́ава психичко узбуђење и ментални немир, што касније отежава могућност да заспите.
БОНУС ВИДЕО
