Говор тела утиче на то како нас други виде, али такође може да промени начин на који ми видимо себе. Преко 70 процената комуникације се одвија управо невербалном комуникацијом, а то како се осећамо умногоме утиче на нашу појаву, на који начин стојимо, седимо и комуницирамо са другим људима. Међутим, може ли говор тела да утиче на то како се ми осећамо, односно да "ради" у обрнутом смеру?
Истраживања показују да је утицај тога како се осећамо манифестујемо нашим ставом према саговорнику. Када смо несигурни или се осећамо као да смо "уљез" наше тело ће то и показивати - погнута рамена, руке скупљене испред, као да се трудимо да се што мање истичемо, док у тренуцима када осећамо моћ и када смо сигурни у себе наше тело ће слати ту исту поруку: раширених руку, ширег става и исправљених леђа, трудићемо се да и саговорнику донесемо наше мисли, знање и вештине, показујући им да имамо моћ и да владамо и собом и ситуацијом.
Са друге стране, научници су доказали да, не само да наша осећања утичу на говор тела, већ и говор тела може утицати на то како се осећамо у одређеним ситуацијама. Они су спровели истраживање у коме су поделили људе у две групе: једној групи дали су задатак да два минута стоје у пози која манифестује моћ и снагу - раширених руку и рамена, исправљених леђа или са рукама на боковима, док је друга група људи добила задатак да стоји погнутих леђа, у позама које су карактеристичне за неугодне ситуације.
Узорци хормона тестостерона (задуженог за осећај моћи и доминације) и кортизола (хормон стреса), који су узети пре тестирања и након њега дали су поражавајуће резултате: испитаницима који су били у позама које приказују моћ и доминацију ниво тестостерона порастао је за 20 процената, док је у другој групи опао за 10 процената. Резултати нивоа кортизола такође су били у корист прве групе: хормон стреса код испитаника опао је чак за 25 процената, док су они из друге групе имали осетан скок од 15 процената у односу на почетне резултате.
Овакви резултати говоре само једно, а то је да начин на који се држимо конфигурише наш мозак за јако кратко време и може утицати на то да пред другима делујемо самоувереније, моћније и поузданије него што мислимо да јесмо. У практичном животу овај закључак могао би звучати и овако: најважнија је појава - са колико ентузијазма, самопоуздања и страсти о нечему причамо, колико смо комфорни и растерећени у ситуацији у којој се налазимо, као и начин на који доносимо своје мисли и идеје. И управо ће овакав наступ моћи да остави прави дојам о нама.
Дакле, и два минута "претварања" довољно је да се осећамо доминантније у некој ситуацији, само уколико порадимо на томе да убедимо мозак у то.
Ово истраживање отворило је разне дискусије између психолога и социолога, али и бацило ново светло на чувену реченицу "Претварај се док не успеш" (Fake it till you make it), која колико год сулудо звучала, ипак има своје упориште у науци.
(РТ)
БОНУС ВИДЕО
