Да ли се сећате шта сте синоћ сањали? А претходне ноћи?
Већина људи кад се пробуди успева да запамти тек делић својих снова, а и то само понекад. Француски научници сада имају одговор на питање зашто је то тако.
Иако сви ми док спавамо пролазимо кроз неколико циклуса РЕМ-фаза, односно сањамо више пута током сваке ноћи, сви се ми можемо поделити на два типа спавача: оне који више пута недељно памте да су нешто сањали и оне који нема шансе да се сете својих снова, чак ни пар пута месечно.
Особе које често имају “живе”, односно луцидне снове су ретке, а путем томографије види се да је њихов мозак током спавања врло активан, посебно центри за памћење, а исто тако они имају врло лаган сан из којег се лако буде.
“Ствар је у томе да мозак особе која се налази у дубоком сну није у стању да ускладишти нову информацију. Да бисмо запамтили шта смо сањали, неопходно је да будемо полубудни. Зато најлакше памтимо оне снове које смо сањали непосредно пре него што смо устали из кревета”, објашњава ауторка студије објављене у часопису “Неуропсyцхопхармацологy”, докторка Перин Руби.
Међутим, иако постоји разлика у томе колико памтимо своје снове, то не значи да не сањамо сви пођеднако.
“Штавише, постоје индиције да људи у дубоком сну, иако не памте садржај својих снова,сањају више од оних који имају лаган сан и у стању су да се присете својих ноћних авантура”, објашњава докторка Руби.
