Ово су кључни датуми у јануару
Црквени календар за јануар 2025. године:
Туциндан
У недељу 5. јануара се обележавају Оци, у народу познат као Туциндан.
Тога дана се прави печеница за Божић. Некада се печеница тукла - убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда, убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан.
Бадњи дан
Бадњи дан се обележава 6. јануара и то је последњи дан божићног поста.
Бадњи дан и Божић су нераздвојни, не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.
Божић
Српска православна црква и њени верници 7. јануара обележавају најрадоснији празник - Божић, празник којим се прославља рођење Исуса Христа.
На Божић хришћани иду на богослужења. Православни иду на јутрење и Литургију, причешћују се, а затим долазе кући, где је спремљена богата трпеза. Тог дана празнују у свом дому са полазником (изабраним гостом - уобичајено је да је то мушко крштено дете).
Сабор Пресвете Богородице
Сабор Пресвете Богородице је православни празник, који се слави другог дана Божића. Посвећен је Пресветој Богородици која је родила Исуса Христа и због тога се и празнује други дан по рођењу Христовом.
Свети Стефан
Свети Стефан је био први од седам ђакона, које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу око помагања сиромашних у Јерусалиму. Зато је назван архиђаконом. Био је Јеврејин који је живео у грчким областима Римског царства.
Православна црква, другог дана по Божићу, 9. јануара, молитвено се сећа Светог првомученика — архиђакона Стефана.
Свети Василије Велики
Познат као Василије из Цезареје, био је утицајни теолог и епископ Цезареје (Кесарије) у Кападокији. Сматра се оснивачем општежитељне монашке традиције у источном хришћанству.
Убрзо након смрти проглашен је за светитеља: православна црква га слави 14. јануара, а римокатоличка 2. јануара. Василије Велики, његов брат Григорије Ниски и пријатељ Григорије Богослов се називају кападокијским црквеним оцима. Њихова мајка се слави као Света Емилија.
Крстовдан
Крстовдан, празник уочи Богојављења, који се слави као успомена на прве Хришћане и када се строго пости.
По предању, 18. јануара укрштају се ветрови. Српска Православна Црква слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.
Богојављење
Верници 19. јануара обележавају Богојављење. Код Срба се од давнина Богојављање слави веома живописно. Верује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака жеља може испунити.
Богојављањем се завршава божићно светковање, па су у неким крајевима Србије, до овог дана ишле поворке коледера или коринђаша, као и вертепаша и водичара. У народу се овај дан зове још и Водице или Водокршће управо по имену поворке. На овај дан се освећује вода за коју се верује да је лековита и чудотворна и назива се Богојављанска вода.
Свети Јован
Свети Јован Крститељ слави се 20. јануара по грегоријанском календару (7. јануара по јулијанском календару).
Свети Јован је једна од најзаступљенијих слава у Србији – по броју свечара, налази се на четвртом месту.
Свети Сава
У црквени календар Свети Сава је ушао тек за Балканских ратова 1912-1913. Српска православна црква слави Саву као свеца 27. јануара по грегоријанском, односно 14. јануара по јулијанском календару.
Дан Светог Саве, Савиндан, обележава се као школска слава у школама у Србији и Републици Српској. Свети Сава је први пут установљен за школску славу одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године.
Часне вериге Светог апостола Петра
Часне вериге Светог апостола Петра се обележавају 29. јануара. По народном веровању од Верижница („Часних Верига“) настаје блаже време, јер Бог усијаним веригама почиње да загрејава земљу. У многим местима, Вериге се сматрају за велики празник.
Свети Атанасије Велики
Српска православна црква 31. јануара слави Светог Атанасија Великог.
(Блиц Жена)
БОНУС ВИДЕО
