Кад једемо слаткише, највећи део шећера се апсорбује у танком цреву, а глукоза улази у крвоток. Тада ниво шећера у крви расте, иницирајући панкреас да отпушта инсулин.
Инсулин хормон је тај који омогућава да ћелије апсорбују глукозу из крви. Одатле постоје две могућности - да се глукоза одмах утроши као енергија или да се ускладишти - као масноћа.
Брзи пораст шећера у крви може да прати исто тако нагли пад, који изазива умор и глад. Претерана конзумација слаткиша може изазвати гојење, а на дуже стазе довести до дијабетеса типа 2, срчаних обољења и метаболичког синдрома. Последице могу бити и масна јетра, као и инсулинска резистенција.
Зато је важно умерено конзумирати слатке намирнице, а предност треба дати шећерима у воћу и поврћу. Они увек долазе са додатним, вредним састојцима као што су влакна, витамини и минерали.
Поред фруктозе у воћу, шећер добијате и у млеку (лактоза), а се у популарним урмама налази и фруктоза и глукоза и сахароза! Мада се сви ови шећери, на крају, претворе у глукозу, додатни састојци ће успорити њену апсорпцију у крвоток.
Ако већ морате да једете слаткише, најбоље је да то буде после ручка, а порција треба да буде што мања. Будући да је већ подигнут ниво инсулина, мањи је ризик од његовог скока. Такође, организам има времена да потроши нову количину гликозе.
(Лепа и срећна)
БОНУС ВИДЕО
