Медицину XX века без сумње је обележио проналазак антибиотика.
Ова велика група лекова је продужила живот људи на нашој планети и многе фаталне болести учинила излечивим. Ипак, раширена нерационална употреба антибиотика створила је озбиљан проблем настанка све веће отпорности и неосетљивости узрочника инфекције на њихово дејство.
Када су деца у питању бактеријске инфекције се у свим узрастима лече антибиотицима, па и код тек рођених беба. Шта је битно знати за бољи успех терапије?
Асс. др Нина Ристић, педијатар-гастроентеролог
Асс. др Нина Ристић, педијатар-гастроентеролог Универзитетске дечије клинике Тиршова тврди да употреба антибиотика код већине вирусних инфекција није оправдана и један је од разлога све веће отпорности микроорганизама на дејство антибиотика. Да би се донела права одлука који ће се антибиотик користити за одређену инфекцију потребно је знати на који антибиотик је осетљива бактерија која је узроковала инфекцију, што се одређује антибиограмом. Такође је важно да се примени у одговарајућој дози. Поред тога, треба имати у виду да примена антибиотика може довести до нежељених ефеката који смањују ефикасност терапије. Најчешће се јавља дијареја, која подразумева појаву три или више течних и/или кашастих столица у току дана.
Дијареја се јавља у просеку код трећине деце која су лечена антибиотицима.
Готово сваки антибиотик може да изазове дијареју, али је ипак најчешће изазивају антибиотици који се веома често прописују, попут пеницилинских препарата.
Битно је истаћи да дијареја може да се јави чак и до 8 недеља након завршене терапије антибиотицима. Клиничка слика је разнолика од веома благе дијареје, до по живот опасне. Најтежи облици дијареја јављају се као последица инфекције Клостридијом (Clostridium difficile). Узрок настанка дијареја током примене или након примене антибиотика је поремећај равнотеже између “добрих” и “лоших” бактерија-тврди докторка Ристић.
Цревну микробиоту чини око 100 милијарди бактерија, што је 10 пута више од броја свих ћелија у нашем организму. Већина ових бактерија су “добре”, а смањење њиховог броја (нпр. применом антибиотика) омогућава насељавање патогених (“лоших”) бактерија. Свака особа има јединствену, попут отиска прста, цревну микробиоту која се формира у првих 1000 дана од зачећа. Улоге цревне микробиоте су многобројне: она помаже варење, спречава настанак инфекција, али може утицати И на настанак бројних аутоимуних, кардиоваскуларних и других болести.
Фото: промо
Да ли пробиотици могу да помогну?
Пробиотици су живи микроорганизми који када су примењени у адекватној дози доприносе здрављу домаћина,а чија ја ефикасност доказана у бројним студијама. Ипак, пробиотици не могу да замене природну цревну флору, али могу привремено, док се наша микрофлора не обнови, да обављају њене многобројне функције. Најновија истраживања су показала да примена пробитоика уз антибиотике смањује могућност појаве дијареје изазване антибиотицима. Такође, уколико се дијареја ипак јави, пробиотици скраћују трајање дијареје и дужину болничког лечења. Према томе, пробиотици се могу користити као помоћ при лечењу дијареје повезане са антибиотицима.
Међутим, веома је битно који пробиотик узимамо и у којој дози. Европско удружење за педијатријску гастроентерологију, хепатологију и нутрицију, као и Светска гастроентеролошка организација препоручују¹ употребу две пробиотске културе - Saccharomyces boulardii и Lactobacillus rhamnosus GG као помоћ код дијареје изазване антибиотицима, док се за инфекције Клостридијом препоручује само S. boulardii. Saccharomyces boulardii треба да се користи у дози од 250-500 мг дневно или 5-10 милијарди дневно, док је оптимална доза Л. L. rhamnosus GG, 10 милијарди дневно. Дужина примене пробиотика је такође битна. Пробиотик треба да узимамо све време уз антибиотик, али је добро да се узима и бар месец дана након тога.
Зашто је S. boulardii изузетак међу пробиотицима?
Постоји много “добрих” пробиотиских бактерија и само једна “добра” гљивица, а то је Saccharomyces boulardii. Ова гљивица везује за себе велики број штетних бактерија и вируса, јер има 10 пута већу површину него што имају пробиотске бактерије. Примена S.boulardii уз антибиотик смањује ризик од настанка антибиотске дијареје за око 60%. S. boulardii је једини пробиотик који спречава инфекцију Клостридијом, и смањује ризик од њеног настајања за чак 75% јер директно везује штетне агенсе које производи Клостридија.
Примена S. boulardii. boulardii је први избор код антибиотске дијареје, јер је као гљивица отпорна на деловање антибиотика, па се може узимати у исто време са њим, што није случај са другим пробиотицима. Поред комфора који пружа, значајно је истаћи да не постоји могућност за развој резистенције на примењен антибиотик.
У циљу ефикасније терапије и заштите од могућих нежељених ефеката антибиотика, др Ристић саветује примену Bulardi® и Bulardi Junior® капсула.
Bulardi® и Bulardi Junior® садрже живе микроорганизме који су осетљиви на амбијенталне услове, зато им је потребна додатна заштита. Посебно a tech паковање у виду кесице са инертним гасом, штити пробиотску гљивицу од екстремних амбијенталних услова и гарантује ефикасност препарата све до краја рока употребе.
