Петра Дивац, ћерка познатих кошаркаша Владе и Ане Дивац, отворено је говорила о тешким тренуцима из свог живота, који су настали када је дошла у Београд, о искуству са вршњачким насиљем и о томе како је сазнала да је усвојена.
Усвојење и први сусрет са "буллyингом"
Петра је одрасла у породици која је, поред живота у Америци, живела и у Шпанији, а затим се преселила у Београд. Одувек је ишла у стране школе, али је прави изазов настао када је дошла у Србију, где су деца почела да је препознају из медија. Први сусрет са буллyингом доживела је у тренутку када су сазнали да је усвојена. У емисији је испричала како је доживела прве лоше коментаре на рачун свог порекла.
„Ишла сам у америчку школу на Сењаку. Била је мешавина и страна и наша деца“, рекла је Петра Дивац у емисији, додајући како је и даље учила на енглеском језику. Међутим, проблем је настао када су деца из школе почела да коментаришу њено усвојење. Тада је почела да се суочава са питањима и негативним коментарима о томе.“ - изјавила је у емисији "На терапији са Славицом Ђукић Дејановић".
Први сусрети са негативним коментарима
Петра се присећа да су деца у школи почела да коментаришу њен статус усвојене особе, говорећи да су њени родитељи усвојили да би побољшали имиџ у медијима. Ово је за њу био огроман ударац, јер су је родитељи од малена учили да љубав превладава све препреке.
Подршка породице и реакција разредне
Иако су јој деца упућивала увредљиве коментаре, Петра је, уз подршку своје породице, научила како да се носи са тим. Након што је разредна видела да плаче, разговарала је са њом о ситуацији. Петра је тада сазнала да је увек може позвати родитеље и обратити се учитељици за помоћ.
Учење из искуства
Петра сматра да њено искуство није само корисно за људе који се суочавају са буллyингом, већ и за свакодневне животне ситуације. Научила је да се, пре него што одреагује на увреду, охлади и размисли о реакцији.
„Мој тата ми је рекао да одбројавам уназад када ме нешто погоди. Никада нисам реаговала директно према тој деци, него сам се обратила разредној и психологу“, објаснила је Петра, додајући да је увек бирала речи када је одговарала.“
Зашто је важно делити своја осећања
Петра открива да је писање писама себи била ефикасна терапија у тренуцима када је била повређена. Кроз писање је себи олакшавала емоције и савладавала негативне мисли. Уз подршку родитеља, научила је да буде искрена према себи и својим осећањима.
Порука свим младима
На крају, Петра шаље снажну поруку свим онима који се суочавају са сличним проблемима. Научила је да је важно остати веран себи и у тешким тренуцима, као и да се суочимо са животним изазовима са достојанством.
(Она)
