Стрес негативно утиче на рад штитне жлезде зато што висок ниво кортизола смањује стварање хормона Т3
Јод је микронутријент, али када се ради о нашем општем здрављу његова улога је велика, јер је неопходан за отпорност, здравље и опоравак организма.
Ово је нарочито значајно код рада штитне жлезде, у чијим хормонима је је јод саставни елемент.
Јод и здравље
Хормони штитне жлезде (Т3 тријодтиронин и Т4 тироксин) регулишу промет материје и енергије у људском организму (метаболизам), раст и развој свих органа, а нарочито мозга. Количина јода у штитастој жлезди зависи од количине јода коју унесемо у организам, јер га људско тело не може само производити.
Доктор Давид Деррy рекао је да је јод најбољи антибиотик и антивиротик. У контексту чињенице да већина болести или започиње или се наставља упалама које узрокују бактерије и вируси, ово је важна информација.
Крв непрекидно кружи кроз организам, потребно је 17 минута да обиђе читав круг, током ког пролази и кроз ткиво штитне жлезде. Управо ту, ако постоји довољна количина јода, бактерије и вируси бивају уништени.
Стрес негативно утиче на рад штитне жлезде зато што висок ниво кортизола смањује стварање хормона Т3, а и пушење погоршава хипотиреоидизам.
Светска здравствена организација препоручује да одрастао човек, да би измирио дневне потребе за јодом треба да уноси око 150 микрограма јода, али се превентивно дејство постиже тек уношењем већих количина. Опасности од тога да ћете унети превише јода нема, јер не треба заборавити да људи у Јапану конзумирају дневно 12 милиграма јода, што је десетоструко више од препоруке СЗО.
Најбољи извори јода су алге, морска риба и јодирана со.