Врбопуц је народни термин који означава почетак бујања врбе, односно тренутак када се пупољци на гранама ове биљке отворе и појаве млади листови. Траје од Младенаца до Благовести
У српском народном веровању, врбопуц је симболичан знак доласка пролећа, обнове природе и новог животног циклуса.
СИМБОЛИКА И ВЕРОВАЊА
Врба је у нашој традицији одувек била повезана са снагом, растом и плодношћу. Њено рано оживљавање после зиме сматрало се добрим предзнаком за годину која долази. У неким крајевима Србије веровало се да се на дан када врба „пукне“ треба окупати у реци или бар опрати лице врбовом водом како би се обновила снага и здравље. Врба има и важну улогу у хришћанској традицији, посебно у обележавању празника Цвети, када се гранчице врбе освештавају у цркви и носе кући као благослов.
НАРОДНИ ОБИЧАЈИ
У време врбопуца, старији су говорили да треба „ослушнути природу“, јер је то период када се природа буди, а са њом и људска енергија. Овце и стока су се пуштале на испашу, а деца су се играла са свежим гранчицама врбе, верујући да ће им донети снагу и брзину.
ВРБА У ПРАКТИЧНОЈ УПОТРЕБИ
Осим симболике, врба је коришћена и у свакодневном животу. Њене флексибилне гране служиле су за прављење корпи, ограда и разних алата. Такође, у народној медицини, кора врбе је коришћена као природни лек против болова и грознице, јер садржи супстанце сличне аспирину.
Врбопуц није само природни феномен већ и део културног наслеђа који нас подсећа на повезаност човека и природе. Овај тренутак означава нови почетак, снагу обнове и неизбежан циклус живота који се сваког пролећа изнова понавља.
БОНУС ВИДЕО
