Лекове за притисак пије 1,1 милион Срба, а 250.000 људи не зна да болује од хипертензије
Повишен крвни притисак представља један од главних проблема савременог доба и водећи фактор ризика за настанак кардиоваскуларних обољења. Мада је познато да се најчешће јавља као последица лоших животних навика, стреса, нездраве исхране и недовољне физичке активности, до појаве хипертензије долази и из других разлога.
Прочитајте још: Италијанки оболелој од ковида ампутирани прсти и то није ПРВИ случај! (ВИДЕО)
- На настанак примарне хипертензије утичу генетски и неурогени фактори, болести бубрега, повећан унос соли, гојазност, пушење, велика употреба кафе и алкохола, професионална преоптерећеност, психичка напетост, одсуство кретања и физичке активности...
Секундарну хипертензију изазива дуготрајна употреба лекова.
- Узроци секундарне хипертензије су најчешће кардиоваскуларна, бубрежна, ендокринолошка или неуролошка обољења, дуготрајна употреба одређених лекова - каже доцент др Оливера Ђокић, кардиолог у Институту за кардиоваскуларне болести "Дедиње".
Прочитајте још: Хладноћа није једини разлог ХЛАДНОГ НОСА: Шта још може да буде узрок
И бубрежне болести могу бити узрок секундарне хипертензије и готово све могу повисити крвни притисак, а најчешће оне хроничне или васкуларне. Које су могуће нежељене последице високог крвног притиска?
И бубрежне болести могу изазвати хипертензију.
- Може довести до хипертрофије срчаног мишића, исхемијске болести срца (ангина пекторис, инфаркт миокарда, изненадна срчана смрт), срчане слабости, поремећаја срчаног ритма, шлога и обољења периферних артерија доњих екстремитета - истиче др Ђокић.
Прочитајте још: "Ово је моја последња објава": Позната тик-токерка извршила самоубиство (ВИДЕО)
У ком животном добу се најчешће јавља и ко је најугроженији?
- Ово обољење, која се некада сматрало болешћу старих, данас је све присутније у другој и трећој деценији живота. Процена учесталости хипертензије креће се од једне трећине до једне половине одраслог становништва. А учесталост се повећава старењем.
Све чешће обољевају млади људи Фото: Депозит
Да ли и у којој мери промена животних навика може да ублажи хипертензију?
- Нефармаколошке мере спроводе се доживотно и некада су само оне довољне за регулисање крвног притиска. То подразумева промену начина живота и исхране: смањење телесне тежине код гојазних особа, смањење уноса кафе, алкохола, намирница богатих засићеним масним киселинама и холестеролом, редукцију кухињске соли у исхрани, повећање физичке активности, већи унос хране богате минералима и витаминима (воће и поврће), престанак пушења.
Промена начина живота је доживотна!
Прочитајте још: Жена отишла на операцију груди, а пробудила се са огромном задњицом: "Живот ми је уништен" (УЗНЕМИРУЈУЋ ВИДЕО)
У које доба дана је најбоље мерити крвни притисак?
- Најбоље је да се мери ујутру пре доручка, када су његове вредности највеће. Тада би требало да будемо сталожени, ослобођени стреса, како се притисак не би повећао. Мерење у јутрањим сатима је превентива против хипретензије, коју могу да прате главобоље, зујање у ушима и осећај притиска у глави, што некад представља увод у хроничне срчане сметње. Пацијенти који имају нерегулисан крвни притисак, након промене терапије потребно је да више пута дневно мере крвни притисак. И здрави понекад то треба да ураде како би потврдили да су добро - закључује др Ђокић.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ