Lekove za pritisak pije 1,1 milion Srba, a 250.000 ljudi ne zna da boluje od hipertenzije
Povišen krvni pritisak predstavlja jedan od glavnih problema savremenog doba i vodeći faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Mada je poznato da se najčešće javlja kao posledica loših životnih navika, stresa, nezdrave ishrane i nedovoljne fizičke aktivnosti, do pojave hipertenzije dolazi i iz drugih razloga.
Pročitajte još: Italijanki oboleloj od kovida amputirani prsti i to nije PRVI slučaj! (VIDEO)
- Na nastanak primarne hipertenzije utiču genetski i neurogeni faktori, bolesti bubrega, povećan unos soli, gojaznost, pušenje, velika upotreba kafe i alkohola, profesionalna preopterećenost, psihička napetost, odsustvo kretanja i fizičke aktivnosti...
Sekundarnu hipertenziju izaziva dugotrajna upotreba lekova.
- Uzroci sekundarne hipertenzije su najčešće kardiovaskularna, bubrežna, endokrinološka ili neurološka oboljenja, dugotrajna upotreba određenih lekova - kaže docent dr Olivera Đokić, kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".
Pročitajte još: Hladnoća nije jedini razlog HLADNOG NOSA: Šta još može da bude uzrok
I bubrežne bolesti mogu biti uzrok sekundarne hipertenzije i gotovo sve mogu povisiti krvni pritisak, a najčešće one hronične ili vaskularne. Koje su moguće neželjene posledice visokog krvnog pritiska?
I bubrežne bolesti mogu izazvati hipertenziju.
- Može dovesti do hipertrofije srčanog mišića, ishemijske bolesti srca (angina pektoris, infarkt miokarda, iznenadna srčana smrt), srčane slabosti, poremećaja srčanog ritma, šloga i oboljenja perifernih arterija donjih ekstremiteta - ističe dr Đokić.
Pročitajte još: "Ovo je moja poslednja objava": Poznata tik-tokerka izvršila samoubistvo (VIDEO)
U kom životnom dobu se najčešće javlja i ko je najugroženiji?
- Ovo oboljenje, koja se nekada smatralo bolešću starih, danas je sve prisutnije u drugoj i trećoj deceniji života. Procena učestalosti hipertenzije kreće se od jedne trećine do jedne polovine odraslog stanovništva. A učestalost se povećava starenjem.
Sve češće oboljevaju mladi ljudi Foto: Depozit
Da li i u kojoj meri promena životnih navika može da ublaži hipertenziju?
- Nefarmakološke mere sprovode se doživotno i nekada su samo one dovoljne za regulisanje krvnog pritiska. To podrazumeva promenu načina života i ishrane: smanjenje telesne težine kod gojaznih osoba, smanjenje unosa kafe, alkohola, namirnica bogatih zasićenim masnim kiselinama i holesterolom, redukciju kuhinjske soli u ishrani, povećanje fizičke aktivnosti, veći unos hrane bogate mineralima i vitaminima (voće i povrće), prestanak pušenja.
Promena načina života je doživotna!
Pročitajte još: Žena otišla na operaciju grudi, a probudila se sa ogromnom zadnjicom: "Život mi je uništen" (UZNEMIRUJUĆ VIDEO)
U koje doba dana je najbolje meriti krvni pritisak?
- Najbolje je da se meri ujutru pre doručka, kada su njegove vrednosti najveće. Tada bi trebalo da budemo staloženi, oslobođeni stresa, kako se pritisak ne bi povećao. Merenje u jutranjim satima je preventiva protiv hipretenzije, koju mogu da prate glavobolje, zujanje u ušima i osećaj pritiska u glavi, što nekad predstavlja uvod u hronične srčane smetnje. Pacijenti koji imaju neregulisan krvni pritisak, nakon promene terapije potrebno je da više puta dnevno mere krvni pritisak. I zdravi ponekad to treba da urade kako bi potvrdili da su dobro - zaključuje dr Đokić.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
