Стратегија и рачуница већ на почетку показала им се исправном.
Након што већ годинама цвета, по свету сада су и у нашој земљи грађани почели да зарађују на храни пред истеком рока.
Зарада је како кажу сасвим прихватљива, а бенефита је у целој причи више него неколико.
У Србији се годишње баци готово 247.000 тона хране, што је, по глави становника око 35 килограма хране. На светском нивоу баци се трећина произведене хране, што значи 1,3 милијарде тона хране.
У Европској унији истовремено се годишње баци око 90 милиона тона хране, највећим делом због погрешног тумачења ознака "употребљиво до" и "најбоље употребити до".
Велики део хране и намирница које се бацају притом потпуно исправан заврши у кантама, с једне стране због несавесног понашања грађана, а с друге стране због нереално високих стандарда трговаца и произвођача, који су углавном естетске природе.
И управо ту и лежи прилика за бизнис који, испоставило се, добро функционише и у Србији.
Широм света, а и на домаћем тржишту почеле су да се појављују продавнице које продају производе, који су исправни, али за које постоји ризик да не би нашли пут до крајњег купца, било да је реч о кратком периоду до истека рока, прекомерној производњи у односу на потребе тржишта, оштећеној амбалажи или промени дизајна исте.
Тако се у понуди могу наћи од основних намирница, преко кућне хемије, све до пића, грицкалица и слаткиша.
"Пецаљка" за потрошаче
Оно што је посебно примамљиво за потрошаче је то што се ни један производ не продаје по редовним тржишним ценама. Они се нуде по ценама које иду од 20, па све до 90 одсто попуста.
Тако се на пример 500 грама тестенине продаје по цени од 95 динара, млечна чоколада од 80 грама продаје по 35 одсто мањој цени тј. за 80 динара, а на пример при куповини детерџента за суђе тренутно добијате око 50 одсто попуста.
Једна домаћа продавница овог типа, на свом сајту истиче и да се поред производа којима се ближи истек рока, у њиховој понуди налазе и производи компанија које подржавају иницијативу.
Из ове продавнице истичу да је главни мотив смањење количине бачене хране, а да је зарада тек на другом месту. Ипак, она, како кажу, није занемарљива.
"С обзиром да смо запослени и да нам ово није примарни извор прихода, зарада је у другом плану. Са друге стране она је сасвим солидна. Ми смо почели 2019. године, и пандемија нам је ишла под руку, поправила нам је резултате пословања", каже један од оснивача домаће онлајн продавнице и додаје да је радња постала готово самоодржива.
Такође, он додаје и то да је у плану отварање и физичке радње негде у Београду, у случају да се потражња за овим типом производима знатно повећа.