Иако се причање у сну најчешће јавља у дубокој фази сна, може се догодити у било којој фази спавања.
Причање у сну је феномен који фасцинира многе, али истовремено може бити и забрињавајући. Овај облик парасомније, односно сметње у понашању за време спавања, назива се сомнилоквија. Карактеристичан је по томе што особа у дубоком сну почиње да прича, а понекад чак и вришти или виче. Док неки од нас неће ни приметити да причају у сну, другима то може бити веома смешно или чак срамотно искуство.
Према истраживањима, око 50 одсто деце у доби од три до десет година прича у сну, док само око 5 одсто одраслих има овај феномен. Неки могу причати сваку ноћ, док други то раде повремено. Стручњаци сматрају да је причање у сну наследно, али још увек није потпуно јасно зашто се јавља.
Адам Росенберг видео уредник из САД-а, одлучио је да сними своје најбоље "провале" док је причао у сну и објавио их на Јутјубу. Његови снимци показују да људи у сну често говоре о ономе шта су проживели тог дана или о нечему што су сањали. Понекад су то јасни изрази које можемо разумети, а понекад и мумлања која се тешко дешифрују.
Иако се причање у сну најчешће јавља у дубокој фази сна, може се догодити у било којој фази спавања. У већини случајева је потпуно безопасно, али у ретким ситуацијама може бити знак поремећаја спавања или одређеног здравственог стања. Деца која имају ноћне море или страхове често вриште, вичу и ударају се у сну, а тешко их је пробудити из тог стања. Такође, постоји и поремећај у понашању за време РЕМ фазе сна који може резултирати викањем и насилним понашањем.
Ако приметите да почињете да причате у сну у одраслом добу, а то је праћено страхом, вриштањем или насилним реакцијама, препоручује се да посетите лекаре специјалисте за спавање. Такође, ако приметите да ваше дете има проблема са сном, добро је поразговарати са педијатром како бисте сазнали више.
Стручњаци сматрају да је мањак сна један од главних узрока причања у сну код одраслих. Због тога се препоручује избегавање стреса и осигуравање довољне количине сна како би се смањила могућност "ноћних разговора". Такође, водити дневник спавања може бити од помоћи у праћењу ритма успављивања и буђења, као и евентуалних спољних фактора који могу утицати на сан, попут конзумирања кофеина или алкохола.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
