Листови дивље крушке се суше на посебан начин, само пратите упуство
Дивља крушка једна је од веома лековитих старих сорти која је успела да “преживи”. Изгледом више личи на јабуку, пријатног је мириса и благо опорог, слаткастог укуса, као да има меда у траговима. Садржи доста јода, па се раније користила за спречавање гушавости, а уколико се редовно уведе у исхрану, благотворно делује на рад органа за варење, на срце и бубреге.
Прочитајте још: У царској Русији важио је за ИЗУЗЕТАН ЛЕК, а излечио је Чехова и Толстоја - сада га можете спремити сами код куће
- Код дивље крушке лековити су и плод и кора - каже фитотерапеут Роман Вучковић. - Плодови зру од септембра до краја октобра, а ако се добро чувају трају целе зиме, па се од њих могу правити витаминска и освежавајућа храна и напици. Од оних веома хранљивих, као што су мармеладе, сокови и компоти, до оних за мераклијско уживање - као што су вино и ракија од дивље крушке.
Ове крушке садрже пектине.
- Већ са првим данима пролећа лековита кора се љушти са младих грана крушкице и чува, а одвар од коре добар је у лечењу повишеног холестерола у крви. Иако јој је плод веома хранљив, листови су право благо - каже Вучковић.
Чај од дивље крушке је толико ароматичан да се зове и "чај за сутоне".
- Од њих се прави чај, који је један од најпријатнијих са наших простора. Посебно је ароматичан, а има и надимак - чај за сутоне.
Наш саговорник подсећа да је веома важно да листови буду добро осушени, јер је тако напитак интензивнијег укуса.
- Листови се суше на два различита начина - каже Вучковић. - Зависно од сушења, листови крушкице добијају и своју боју: зелени листови добијају се сушењем у хладовини на промаји, на равној површини, приликом брања стављају се у корпу коју треба покрити да не буду изложени сунцу. Сушење почиње одмах после брања, траје кратко, неколико сати, што зависи од температуре ваздуха и промаје.
Прочитајте још: "Чини да леукемија буде блажа од обичног грипа": Чему све прибегавају пацијенти оболели од рака
Осим зелених, сушењем се добијају и бронзани листови (ферментисани): листови се ставе у већу најлон кесу и оставе затворени два сата у хладовини. У кеси се листови потпаре и мењају боју из зелене у бронзану. С времена на време кеса се протресе, а када сви листови промене боју, ферментација је завршена.
