Због чега је баш ова воћка “изашла на лош глас” и зашто се не каже на пример “пао са јабуке” или “пао са вишње”?
О овоме заправо постоји интересантна прича која сеже дубоко у прошлост. А одговор се крије у српском народном веровању о биљкама.
У књизи “Речник српских народних веровања о биљкама” професор Веселин Чајкановић, чувени домаћи етнолог, филолог и члан Српске краљевске академије забележио је да наш народ има јако негативан став према крушци.
“У супротности са јабуком, крушка се сматра за зло дрво, за дрво злих демона”, запирао је он.
Доказе за ово налазимо и у народним причама - под крушком се скупљају демони, у њеној крошњи се крију вештице, а због своје магијске моћи она привлачи разноразне акрепе, па и саму Смрт.
Чајкановић је сматрао да је крушка у прошлости, “у старој религији, извесно, имала бољи углед и чак уживала известан култ”, али да се то временом променило и да народ на њу генерално гледа као на “зло дрво”.
Није добро “пасти с крушке”
И ту долазимо до разлога због ког неко ко се понаша неразумно “пада баш са крушке”. Нико разборит и нормалан не би желео да се нађе у њеној крошњи, у друштву демона, вештица, ђавола… па да онда још падне са ње, зар не?
Слично објашњење даје и познати српски лингвиста Милан Шипка у књизи “Зашто се каже?” који наводи да се израз “пао с крушке” користи у значењу: “збуњен, сметен, смушен”, као и да “нисам (ниси, није итд.) пао с крушке” значеи “нисам (ниси, није итд.) луд, будала, глуп, ограничен и сл.”
(Историјски забавник)
БОНУС ВИДЕО
