Ниже вредности холестерола, могу бити веома опасне
Повишен холестерол представља опасност по здравље. Уколико је изнад дозвољених граница, расте ризик од, пре свега, појаве кардиоваскуларних обољења. Осим тога, појава масноће у крви су показатељ и неких других обољења, о чему је у емисији РТС ординација говорила проф. др Верослава Станковић, специјалиста исхране здравих и болесних.
Прочитајте још: Зашто су СОКОВИ ЗЕЛЕНЕ БОЈЕ посебно здрави? Узмите ово поврће
"Холестерол је веома важна сложена маст која улази у ћелијске мембране. Многи хормони су састављени од холестерола, пре свега тестостерон, естроген, прогестерон... Холестерол је веома битан саставни део нашег организма. Животни стил је тај који утиче на стање холестерола. Осим исхране и недостатка физичке активности, ту су и стрес, и пушење, недовољан унос течности... Постоје и болести које доприносе повећању холестерола, а нису везани за генетску предиспозицију, то су дијабетес, одређене бубрежне и кардиоваскуларне болести", каже др Верослава.
А које вредности холстерола су знак за аларм? Да ли је боље имати повишене или снижене масноће? Које су то "бројке" које указују да нам је потребна хитна интервенција - било да је реч о кориговању исхране или о увођењу терапије?
Вредности холестерола у крви: Нормалне вредности 3,1 – 5,5 ммол/л, снижене вредности <3,1 ммол/л, повећане вредности >5,5 ммол/л
"Све зависи од човека до човека, а сви стручњаци се слажу ниске вредности нису добре. Кардиолози више воле да холестерол буде ближе горњој граници која је 5,2, него испод 4 или 3, јер то указује на озбиљне поремећаје не само метаболизма. Врло често се дешава да те ниске вредности се јављају код особа које имају карциноме или метастазе карцинома, а да не знају за то", упозорава професорка.
А који је опаснији када је повишен? Лош (ЛДЛ=) или добар (ХДЛ) холестерол, или су ипак најважније вредности укупних масноћа?
"ХДЛ и ЛДЛ су нам битни када гледамо да ли је повишен укупан холестерол последица неадекватне исхране и недостатка фитичке активности. ХДЛ, односно добар холестерол зависи искључиво од физлке активности. Лош холестерол (ЛДЛ) је тај који се повећава храном. Свакодневном шетњом од 10.000 корака може да се постигне да ХДЛ буде на горњој граници", каже др Верослава и подвлачи:
ЛДЛ је стварно параметер лоше исхране. Укупан холестерол може да буде повишен услед стреса, а на њега утиче и несаница.
До којих вредности се може кориговати исхраном, а од којих је време за статине, лекове који снижавају холестерол?
“Исхраном холестерол враћамо на референтне вредности, односно до горње границе и шест месеци је неки оптимум. Уколико за то време не успемо да смањимо ЛДЛ и укупан холестерол, онда се прелази на медикаменте", објаснила је докторка.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ