Иако се овај догађај сврстава у урбане легенде, лишавање сна био је метод да се сломи воља ухапшеника, а у новијем периоду више њих је настојало да постави рекорд у неспавању, па су из „Гинисове књиге“, из страха од последица, одлучили да их не уврсте у рекордере
Дуготрајно лишавање (депривација) сна познат је начин мучења затвореника и утицања на њихову психу, а кроз ову тортуру прошао је и доктор Луис Џоли Вест, професор психијатрије на Универзитету Калифорнија у Лос Анђелесу, када је 1953. био заробљен у рату у Кореји. После тога је своју научну каријеру посветио тражењу одговора на питање колико и како дуже неспавање делује на физичко и ментално здравље и какве последице оставља.
Прочтиајте још: Руски научник тврди да ванземаљци постоје, а он зна где и како нас контролишу
Ни совјетски затвори, што се тиче примене овог метода, нису били изузетак, па је прича о једном таквом експерименту из 1940. године, са циљем да се стекну сазнања шта се може постићи вишедневним одржавањем људи у будном стању, колико год сматрана „урбаном хорор легендом“, толико и могуће у својој основи истинита.
Зна се да су научници у то време излагали затворенике смртоносним бактеријама да би проверили њихову издржљивост, а да у експериментима такве врсте „ин виво“ ни Американци чак и много година касније, још и 60-их и 70-их година, нису били изузетак, па би било веће изненађење да Совјети нису експериментално истраживали на том пољу!
Обећали су слободу ако издрже 30 дана без сна.
Крајем те 1940. године, совјетски научници, у сарадњи са КГБ-ом, изабрали су петорицу осуђеника и понудили им слободу ако издрже 30 дана без спавања.
Они су пристали и били су смештени у херметички затворену просторију, у коју је у одређеним дозама пуштан један експериментални, стимулативни гас, чије деловање их је држало будним. Понашање „људских заморчића“ праћено је преко двоструких огледала помоћу којих су научници могли непримећени да их посматрају, а оно што су говорили слушано је и снимано.
Све што су говорили слушано је и снимано, а петог дана су почели проблеми.
Првих неколико дана прошло је без посебних догађања, али петог дана, учесници у експерименту су почели да показују знакове стреса и да се жале на услове у којима су смештени. Престали су да међусобно разговарају и уместо тога су један другоме шапутали компромитујуће детаље о осталима, не би ли стекли наклоност истраживача. Постајали су све више параноични.
Ужас који се (ни)је догодио!
Даљи ток догађаја подсећа на сценарио хорора и научне фантастике, али без обзира у којој мери је дорађен и драматизован, нема разлога за сумњу да се совјетски експеримент са сном није завршио на неки сличан начин.
Прочитајте још: Ивана Грозног одгајила је СРПКИЊА, а сада је откривено шта је утицало на то да УБИЈЕ НА ХИЉАДЕ ЉУДИ
Деветог дана без сна, осуђеници су почели да испуштају нељудске крике и прво један, а затим сви други, да трче у круг по одаји и урлају по читав сат без престанка. Један од најмирнијих међу њима цепао је књиге које су им дали да читају, мазао странице фекалијама и лепио их на стакла, како их научници не би могли посматрати!
Девети дан је уследио хорор.
Изненада као што је почело, вриштање је престало, као и свака вербална комуникација међу њима. После три дана потпуне тишине, бојећи се најгорег, истраживачи су им се обратили преко интерфона: „Отворићемо просторију да би тестирали микрофоне. Одступите од врата и лезите опружени на под или ћете бити устрељени. Уколико се будете придржавали захтева, један од вас ће сместа бити ослобођен!“
Одговорио им је нечији глас из просторије: „Ми више не желимо да будемо ослобођени“. Научници су били збуњени и још два дана су расправљали шта да раде, да би коначно одлучили да обуставе експеримент.
Затвореници су одбијали свеж ваздух и тражили гас.
У поноћ 15-тог дана прекинут је довод стимулативног гаса и замењен је свежим ваздухом, а онда су затвореници почели да вриште као да су у смртној опасности. Молили су да им се пусти гас. Када су врата отпечаћена и наоружани војници послати да их извуку, ништа их није могло припремити за призор који су затекли.
Прочитајте још: Руски научник тврди да ванземаљци постоје, а он зна где и како нас контролишу
Преостали живи одбили су да изађу и поново тражили да се пусти гас. На покушај да их извуку, дивље су се борили.
Двојица су преживела.
Остале су савладали и пребацили у једну медицинску установу. Једном су, после жестоког отимања, успели да дају анестезију да би га оперисали, али је умро чим је она почела да делује. Двојицу су оперисали без седатива, али уместо тога да осећају болове, они су се хистерично смејали.
Рекорди који то нису
Не само језива сторија из тајних совјетских лабораторија, него и радозналост шта се све може постићи дуготрајним лишавањем сна, довели су у 50-им и 60-им годинама до читаве серије покушаја да се оборе рекорди у будности. После Американца Питера Трипа, који је 1959. успео да не спава 200 сати, уследио је подухват 17-годишњег Рендија Гарднера, ученика Поинт Лома школе у Сан Дијегу, у Калифорнији. Он и пријатељ Брус Мекалистер смислили су на Божић 1963. године да уђу у „Гинисову књигу рекорда“ тако што ће се одрећи сна више од две стотине сати. Почели су експеримент у школи у јануару који је надгледао др Вилијам С. Демент, професор неуропсихијатријске медицине са Универзитета Станфорд.
Ренди је постигао рекорд који није уписан!
После три дана, Мекалистер је одустао, јер је затекао себе како, у одсуству свести, пише белешке по зиду. Ренди је наставио, патећи, како је време пролазило, све више од вртоглавица, губитка памћења, неразговетног говора, халуцинација, па чак и параноје.
Прочитајте још: Наталија је РУСКИЊА која се са петорицом синова преселила у Србију! Деци на ране ставља чили, а за то постоји ДОБАР РАЗЛОГ! (Фото)
После 264,4 сата, односно 11 дана и 25 минута без сна, експеримент је завршен и Ренди Гарднер је поставио нови рекорд али није уписан у „Гинисову књигу“, јер су они одлучили да покушаје, који могу да буду опасни по здравље, више не узимају у обзир!
Када ненаспаван човек вози то је исто као да је пијан.
Научници сматрају да нико не би требало да остане будан дуже од 17 сати. Исто тако, Центри за контролу и превенцију болести у Сједињеним Америчким Државама тврде да 35 одсто одраслих Американаца не спава колико би требало и неспавање од 24 сата упоредили су са концентрацијом алкохола у крви од 0,10 одсто, а амерички закони толеришу само 0,8 одсто.
Прочитајте још: Веровало се да Стаљин никада није пио лекове, целог живота тражио је једну БИЉКУ коју данас многи користе
Негативни ефекти лишавања сна почињу да се испољавају, тврди медицина, већ после 24 сата и огледају се у отежаној координацији и меморији, поспаности, раздражљивости, погрешном расуђивању и ослабљеној концентрацији. Ниво хормона стреса у крви се подижу.
После 48 сат не спавања мозак улази у комплетну несвесност и неурони се гасе.
Уколико се не спава 48 сати, све набројано се погоршава и когнитивне способности драстично опадају, док мозак, како тврде неуролози, почиње да улази у кратке периоде комплетне несвесности, познате као „микросан“, који могу да трају по неколико секунди. Мозак на тај начин покушава да сачува енергију тако што се неурони у појединим областима привремено гасе.
Прочтиајте још: „Јоване, зар не желиш да се српска тробојка прва завијори на Марсу?“ Тесла је пре 128 година тајно дошао у Србију са ЗАДАТКОМ
После 72 сата, симптоми депривације и замор се интензивирају и неспавање може да има дубоке, чак трајне последице на расположење особе и когнитивне способности, судећи према студији о ономе што су искусила два астронаута 2015. године. Долази до крајњег замора, тешкоћа у извршавању сложених задатака, немогућности концентрације и проблема са памћењем, параноје, депресивног расположења и тешкоћа у комуникацији. Физички ефекти су висок крвни притисак, гојазност, дијабетес, срчане болести...
