Увођење немлечне хране може да буде веома збуњујућ период за родитеље, посебно са првим дететом.

Ствари још више погоршавају ситуације у којима вам неко каже "ма то смеш слободно да му/јој даш", а неко други да то ни случајно не дајете детету.
Док неки одлучују да се воде старом методом увођења кашасте хране беби, други се приклањају оној модернијој методи, бабy лед wеанинг, која подразумева да дете само узима храну, истражује и ставља је у уста. Код ове методе увођења немлечне исхране беби се дају мекане намирнице које се лако жваћу и гутају, попут куваног воћа и поврћа.
Ипак, који год начина увођења немлечне исхране да изаберете за своје дете, важно је да знате да постоје неке намирнице које никако не би требало да му дајете у првој години живота, а за Тхе Сун их је издвојила дечја нутриционисткиња Шарлот Стирлинг-Рид.
Со
"Бебама није потребна со у исхрани, а нуђење у раној фази могло би да доведе до склоности према сланој храни, објашњава нутриционисткиња, напомињући да то никако није добро јер "знамо да дијета са високим садржајем соли код одраслих може да доведе до високог крвног притиска".
Шећер
У раној фази живота беба развија преференције ка одређеној храни, те управо из тог разлога није добро давати им одмалена шећер и слаткише.
Осим тога, давање шећера и слаткишима бебама повећава ризик од стварања каријеса на зубима.
Мед
Већина родитеља зна да се никако не препоручује давање меда бебама млађим од годину дана, а разлог за то је што може да садржи "токсине који могу да доведу до ботулизма код беба - озбиљне, али веома ретке болести".
Кравље млеко
Када су у питању напици, требало би да избегавате давање крављег млека деци пре годину дана као главни извор млека јер оно не садржи све нутријенте који су потребни малишанима овог узраста.
"Може да се користи у малим количинама у кувању или да се меша са храном за децу старију од шест месеци, али не као главни извор млека", објашњава Стирлинг-Рид.
Орашасти плодови
Још једна храна коју треба да избегавате у исхрани беба млађих од годину дана су орашасти плодови јер могу да представљају опасност од гушења.
"Док су здробљени или млевени орашасти плодови и глатки путер од орашастих плодова безбедни за давање деци од око шест месеци (и заправо одлична храна коју треба укључити у исхрану малишана ако следите савете о томе како безбедно увести алергене), целе орашасте плодове треба избегавати док ваше дете не напуни четири или пет година", упозорила је нутриционисткиња.
Недовољно кувано или сирово месо или риба
Вероватно да то нико и не ради, али није згорег напоменути – нутриционисткиња истиче да бебама нипошто не дајете недовољно кувано или сирово месо или рибу јер могу да садрже штетне бактерије које могу да изазову тровање храном.
"Увек се уверите да су месо и риба добро кувани пре него што их понудите својој беби", додала је Шарлот.
Јаја
Исти савет важи и за ровито или недовољно кувано јаје, због опасности од салмонеле.
Увек се побрините да су јаја која дајете деци добро термички обрађена, и то након што сте утврдили да нема алергију на јаја тако што сте му уводили ову намирницу у малим количинама.
Непастеризовани млечни производи
Нутриционисткиња саветује и да беби млађој од годину дана не дајете непастеризоване млечне производе јер могу да садрже штетне бактерије попут листерије.
Сокови
Стручњакиња истиче да бебама није потребан никакав други напитак за хидратацију осим воде и млека.
"Ако дајете беби воћне сокове, вероватно ће то довести до тога да дете не унесе довољно течности и нутријената из млека, а дугорочно би то могло да резултира и одбијањем воде".
Суво грожђе
Поред тога што садрже доста шећера те самим тим нису добар избор намирница за децу, могу да представљају и ризик од гушења, упозорава нутриционисткиња.
"Избегавајте да их дајете саме бебама и малој деци, а уместо тога их добро натопите водом или их исецкајте и дајте уз храну попут цереалија, кашица и слично", поручује Стирлинг-Рид.
(Yумама)
БОНУС ВИДЕО