Родитељи играју незамењиву улогу у васпитању своје деце, али понекад им могу нанети више штете него користи, а да тога нису ни свесни
У случају деце која имају проблема са анксиозношћу, постоје неке ствари које родитељи раде а која им заправо отежавају ионако тешко детињство. Наравно, они то не раде намерно, али ипак штета постоји. Зато је важно да се сваки проблем открије на време и поправи...
Заштитнички су настројени
Сасвим је нормална и природна ствар да родитељи штите своју децу, али понекад знају да пређу границу. Претерано заштитнички став може да доведе до тога да деца постану неспособна да се суоче са изазовима. Ако већ од најраније доби науче да родитељи све раде уместо њих, неће бити способни да се ухвате у коштац са проблемима спољног света. У том случају долази до развијања анксиозности јер нису научили да се носе са стресом. но што би требало да ураде јесте да се опусте и пусте децу да се сами изборе са својим проблемима. Једино тако ће имати дете са довољно самопоуздања, које ће се увек знати да се избори за себе.
Критикују
Родитељи често имају превелика очекивања те тако деци стварају притисак да буду савршена. Уз стално критиковање, деца лако развијају анксиозност па су у сталном страху од реакције својих родитеља. Осећају се недовољно добрим што негативно утиче на њихово самопоуздање. Родитељи, с друге стране, не схватају шта раде својој деци, па сматрају да им критиковањем заправо помажу да буду боља верзија себе. Уместо критике, родитељи би требало да похвале напоре своје деце и да их подстакну да уче из својих грешака. Тако ће схватити да заиста није битно да буду савршени, него да стално напредују и уче кроз искуство.
Не показују емоције
Родитељи понекад занемарују показивање емоција својој деци, што им оставља последице у даљем развоју. Доказано је да отворена комуникација о осећајима позитивно утиче на емоционалну интелигенцију код деце. Мајке и очеви често не придају важност овоме, јер сматрају да се њихова љубав подразумева, али истина је мало друкчија. Деци треба показивати љубав како би се осећали сигурно и вољено. Осим тога, треба их слушати без осуђивања те их охрабривати да вам се повере без обзира на то колико су њихови проблеми мали.
И сами су анксиозни
Родитељи су највећи узори својој деци, која често копирају њихово понашање. Ако, на пример, родитељи сами показују знакове анксиозности, деца то могу да усвоје као нормално понашање. Таква деца могу да показују знакове сталне забринутости без разлога, да избегавају непознате ситуације, осећају страх од било какве промене... Ове ствари им нажалост отежавају детињство и не допуштају им да се опусте и уживају у најлепшим годинама свог живота. Ако приметите да ваша деца почињу да испољавају овакве знакове, што пре би требало да потражите стручну помоћ и за себе и за њих, преноси портал Бљесак.Инфо
Не показују подршку
Ово је најгора ствар коју родитељи анксиозне деце раде а да тога нису ни свесни. Недостатак подршке и разумевања од стране родитеља може значајно да утиче на дететову емоционалну добробит. Они понекад нису ни свесни колико њихове малишане то боли, те да им тај осећај неприхваћености и усамљености може изазвати анксиозност. Ако сте и сами као родитељи погрешили и постали свесни своје грешке, почните да је исправљате на време. Ваша родитељска дужност је да будете безусловна подршка својој деци без обзира на њихове поступке. Покажите им да их волите и разумете и да могу да рачунају на вас без обзира у какве проблеме упадну.
Упоређују их с другом децом
Упоређивање с другом децом неће помоћи да се ваша деца поправе. Такав приступ ће им само створити осећај мање вредности и несигурности које ће се тешко решити. Ако стално свом детету говорите како, на пример, њихов пријатељ добро учи и да би требало да се угледа на њега, ваше дете неће замрзети вас. Оно ће замрзети себе. Почеће да се повлачи у себе и остаће без имало самопоуздања. Многи родитељи не знају колико овакав став може да утиче на дете, али треба да запамтите - свако је индивидуа за себе. Можда имате талентовано дете, али својим правилима и понашањем га спречавате да заблиста.
Прекомерна контрола
Ако родитељ контролише сваки део дететовог живота, несвесно му поручује да оно није довољно способно да само донесе одлуку. То се односи на бирање пријатеља, хобија те разних дечјих активности. Оваквим понашањем дете може да створи утисак да нема потребе да се само труди, јер ће родитељ увијек донети одлуке уместо њега. Али, доћи ће тренутак када ће дете морати само да доноси неке одлуке и у том тренутку ће се потпуно изгубити, неће бити припремљено. Тако ће се развити анксиозност која ће му отежавати нормалан живот. Због оваквих ситуација, сваки родитељ треба да пусти дете да само одлучује о стварима које се тичу њега, усмеравајући га ако крене у погрешном смеру.
Препознавање одређених ствари које родитељи анксиозне деце раде је кључно за решавање овог проблема. Уз труд и освешћеност сваког родитеља, као и одвајање времена, сва погрешна понашања могу да се поправе. Ваша дужност као родитеља јесте да створите пријатно окружење у којем ће се ваша деца осећати вољено, сигурно, цењено, како би били способни да се сами суоче са животним изазовима.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
