Речи које користимо у комуникацији са децом играју пресудну улогу у развоју њиховог самопоуздања и емоционалне добробити.

Иако неке фразе могу звучати безазлено или се изговарају без дубљег размишљања, оне могу дубоко повредити дете и негативно утицати на његов психолошки развој. У наставку доносимо шест фраза које би требало избегавати, према истраживањима објављеним у Псyцхологy Тодаy.
"Ма хајде, није то ништа"
Ово је фраза коју родитељи често користе како би умањили ситуацију и смирили дете. Међутим, када дете изрази тугу или бол, а ми умањујемо његова осећања, може се осећати као да су она неважна или да нису вредна пажње. Дугорочно, ово може довести до тога да дете потискује своја осећања и не изражава их у будућности.
"Погледај свог брата/сестру"
Иако је лепо имати узор, сталне упоредбе са браћом и сестрама могу створити осећај недовољности и љубоморе. Свако дете је јединствено и развија се сопственим темпом. Овакве упоредбе могу умањити његово самопоуздање и створити непотребни ривалитет.
"Разочарао/ла си ме"
Важно је указивати на неприкладно понашање детета, али изражавање разочарања без пружања подршке може изазвати осећај стида и несигурности. Уместо тога, боље је изразити осећања на начин који подстицање разумевање и пружа смернице за побољшање.
"Престани да плачеш"
Одбацивање или умањивање дечјих емоција може послати поруку да није у реду да изрази оно што осећа. Ово може довести до тога да се дете повлачи у себе и престане да дели своја осећања с другима.
"Увек радиш исто и све поквариш"
Генерализације попут ове могу навести дете да поверује да није способно за успех. То може озбиљно нарушити његово самопоуздање и обесхрабрити га да се труди у будућности.
"Зашто? Зато што ја тако кажем"
Када деци не пружимо објашњења за правила или одлуке, она могу стећи утисак да се њихов глас не рачуна. Пружање логичних и смирених објашњења помаже им да разумеју разлоге иза одређених правила и развију критичко мишљење.
Уместо ових фраза, важно је користити речи које подстичу, подржавају и препознају дечја осећања и труд. Позитивна комуникација доприноси развоју срећне и емоционално стабилне деце.
(Женски магазин)
БОНУС ВИДЕО