Иако је богата хранљивим материјама, стручњаци упозоравају да не смемо да претерујемо са уносом
Риба обилује омега-3 масним киселинама, селеном, витамином Д. Селен стимулише производњу имуноглобулина и штити тело од вируса и бактерија које изазивају болести. Омега-3 масне киселине јачају срчани мишиц́, чине судове еластичнијим, спречавајуц́и њихову калцификацију.
“Историјски гледано, риба је одувек била део исхране становника плавих зона, у којима живе 100-годишњаци. Занимљиво је да у тим регијама људи претежно једу биљну храну, уз мале количине животињских протеина, укључујући рибу”, објашњава нутриционисткиња и дијететичарка Фелиша Столер.
Прочитајте још: Уколико не можете да контролишете глад, ова намирница је идеална пред спавање
Лосос, харинга, сардина, пастрмка, скуша, инћуни и бакалар неке су од најздравијих риба за јело. Међутим, стручњаци препоручују да се не прелази доза од око 300 грама рибе или морских плодова недељно. Због чега?
Наиме, у свим врстама рибе и шкољки, у некима мање, а у некима више, налазе се трагови живе. У мањим количинама у организму знатно су мањи ризици да ће угрозити здравље, али у већим количинама у постаје отровна. Како висока концентрације живе у организму повећава ризик од настанка болести попут губитка периферног вида, оштећење говора, слабости мишића, немогућности покретљивости, не треба претеривати са овом намирницом. Посебно рибе попут туне, сабљарке, ајкуле, скуше које садржие видок садржај живе.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
