Iako je bogata hranljivim materijama, stručnjaci upozoravaju da ne smemo da preterujemo sa unosom
Riba obiluje omega-3 masnim kiselinama, selenom, vitaminom D. Selen stimuliše proizvodnju imunoglobulina i štiti telo od virusa i bakterija koje izazivaju bolesti. Omega-3 masne kiseline jačaju srčani mišić, čine sudove elastičnijim, sprečavajući njihovu kalcifikaciju.
“Istorijski gledano, riba je oduvek bila deo ishrane stanovnika plavih zona, u kojima žive 100-godišnjaci. Zanimljivo je da u tim regijama ljudi pretežno jedu biljnu hranu, uz male količine životinjskih proteina, uključujući ribu”, objašnjava nutricionistkinja i dijetetičarka Feliša Stoler.
Pročitajte još: Ukoliko ne možete da kontrolišete glad, ova namirnica je idealna pred spavanje
Losos, haringa, sardina, pastrmka, skuša, inćuni i bakalar neke su od najzdravijih riba za jelo. Međutim, stručnjaci preporučuju da se ne prelazi doza od oko 300 grama ribe ili morskih plodova nedeljno. Zbog čega?
Naime, u svim vrstama ribe i školjki, u nekima manje, a u nekima više, nalaze se tragovi žive. U manjim količinama u organizmu znatno su manji rizici da će ugroziti zdravlje, ali u većim količinama u postaje otrovna. Kako visoka koncentracije žive u organizmu povećava rizik od nastanka bolesti poput gubitka perifernog vida, oštećenje govora, slabosti mišića, nemogućnosti pokretljivosti, ne treba preterivati sa ovom namirnicom. Posebno ribe poput tune, sabljarke, ajkule, skuše koje sadržie vidok sadržaj žive.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU