Промене спољашњих температура и притиска, којима смо све чешће изложени, могу да представљају озбиљан стрес за организам, па је тако почетак лета неповољно годишње доба за особе са осетљивим желуцем
Сигурно вам се макар једном у животу догодило да имате осећај непријатности и болове у желуцу. Нисте усамљени, јер се велики део нашег становништва, без обзира на пол и старосну доб, често жали на овакве болове или неке друге желудачне тегобе - надутост, притисак или горушицу.
Прочитајте још: Да ли знате због чега постоји више десноруких људи?
Најчешће се ради о лошем варењу или диспепсији. Појам диспепсија настао је од грчких речи дyс (лош, лоше) и пептеин (варење) и користи се као општи назив за бол или нелагоду у горњем средишњем делу трбуха који су епизодични или стални.
Ови симптоми су често праћени и другим: надимањем, раном ситошћу, горушицом, мучнином и повраћањем. У основи диспепсије може бити неко органско обољење, а уколико се оно не дијагностификује, онда говоримо о функционалној диспепсији, која учествује са око 60 одсто тегоба у пределу желуца и за њу се каже да је то најлакша болест која се најтеже лечи.
Фото: Деспоситос
Лоше животне навике, количина као и квалитет хране и пића које уносимо, конзумирање цигарета, кофеина, газираних напитака и излагање стресу најчешћи су узроци функционалне диспепсије. Такође, узимање појединих лекова, посебно „аспирина", „бруфена" и сличних аналгетика, може бити њен узрок. Иако непријатни симптоми често пролазе сами од себе, у неким случајевима је потребно потражити савет фармацеута или лекара.
У лечењу функционалне диспепсије користе се лекови који спречавају лучење киселине. Користан ефекат могу имати и антациди (лекови који неутралишу желудачну киселину) када је индиковано да се узимају повремено и краткотрајно, али је њихова употреба недовољна у дуготрајној терапији. Превенција и терапија: Терапија ће зависити од узрока диспепсије.
Прочитајте још: КОЊСКИ Нострадамус: Сенатори су тражили савет од Лејди, погрешно је предвидела само једном
Али постоји неколико ствари које можете учинити и сами како бисте олакшали себи и ублажили симптоме: једите мање оброке, једите полако, избегавајте киселу храну, попут цитрусног воћа или парадајза, избегавајте масну, зачињену и преслану храну, конзумирајте пића пре оброка, не током и након јела, смањите или избаците пића и храну која садрже кофеин, избегавајте алкохол, оставите цигарете, избегавајте/контролишите стрес, избегавајте оброке касно увече, последњи оброк у току дана би требало да буде бар три сата пре спавања, избегавајте уску гардеробу која стеже стомак.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
