Promene spoljašnjih temperatura i pritiska, kojima smo sve češće izloženi, mogu da predstavljaju ozbiljan stres za organizam, pa je tako početak leta nepovoljno godišnje doba za osobe sa osetljivim želucem
Sigurno vam se makar jednom u životu dogodilo da imate osećaj neprijatnosti i bolove u želucu. Niste usamljeni, jer se veliki deo našeg stanovništva, bez obzira na pol i starosnu dob, često žali na ovakve bolove ili neke druge želudačne tegobe - nadutost, pritisak ili gorušicu.
Pročitajte još: Da li znate zbog čega postoji više desnorukih ljudi?
Najčešće se radi o lošem varenju ili dispepsiji. Pojam dispepsija nastao je od grčkih reči dys (loš, loše) i peptein (varenje) i koristi se kao opšti naziv za bol ili nelagodu u gornjem središnjem delu trbuha koji su epizodični ili stalni.
Ovi simptomi su često praćeni i drugim: nadimanjem, ranom sitošću, gorušicom, mučninom i povraćanjem. U osnovi dispepsije može biti neko organsko oboljenje, a ukoliko se ono ne dijagnostifikuje, onda govorimo o funkcionalnoj dispepsiji, koja učestvuje sa oko 60 odsto tegoba u predelu želuca i za nju se kaže da je to najlakša bolest koja se najteže leči.
Foto: Despositos
Loše životne navike, količina kao i kvalitet hrane i pića koje unosimo, konzumiranje cigareta, kofeina, gaziranih napitaka i izlaganje stresu najčešći su uzroci funkcionalne dispepsije. Takođe, uzimanje pojedinih lekova, posebno „aspirina", „brufena" i sličnih analgetika, može biti njen uzrok. Iako neprijatni simptomi često prolaze sami od sebe, u nekim slučajevima je potrebno potražiti savet farmaceuta ili lekara.
U lečenju funkcionalne dispepsije koriste se lekovi koji sprečavaju lučenje kiseline. Koristan efekat mogu imati i antacidi (lekovi koji neutrališu želudačnu kiselinu) kada je indikovano da se uzimaju povremeno i kratkotrajno, ali je njihova upotreba nedovoljna u dugotrajnoj terapiji. Prevencija i terapija: Terapija će zavisiti od uzroka dispepsije.
Pročitajte još: KONJSKI Nostradamus: Senatori su tražili savet od Lejdi, pogrešno je predvidela samo jednom
Ali postoji nekoliko stvari koje možete učiniti i sami kako biste olakšali sebi i ublažili simptome: jedite manje obroke, jedite polako, izbegavajte kiselu hranu, poput citrusnog voća ili paradajza, izbegavajte masnu, začinjenu i preslanu hranu, konzumirajte pića pre obroka, ne tokom i nakon jela, smanjite ili izbacite pića i hranu koja sadrže kofein, izbegavajte alkohol, ostavite cigarete, izbegavajte/kontrolišite stres, izbegavajte obroke kasno uveče, poslednji obrok u toku dana bi trebalo da bude bar tri sata pre spavanja, izbegavajte usku garderobu koja steže stomak.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
