Ако сте због актуелне пандемије препаднути "насмрт", ризикујете да оболите од анксиозности, упозорава психијатар Ивана Сташевић Карличић.
А, уколико овај психички поремећај не препознате на време и не лечите, проблем може само да се погоршава. Психијатар Ивана Сташевић Карличић, директорка болнице "Др Лаза Лазаревић" каже да када је о патолошкој забринутости и уплашености реч, чувени израз "препасти се насмрт" није само стилска фигура:
Прочитајте још: Плашили су нас јајима, а сада признају да су ПОГРЕШИЛИ! Ево шта је права ИСТИНА
- Анксиозни поремећаји, доводе до велике патње пацијента и онеспособљавају их у свакодневном функционисању. Осим тога, анксиозни поремећаји временом прогредирају и тако повећавају ризик од развоја других менталних поремећаја, најчешће депресије и злоупотребе психоактивних супстанци. Такође, они имају и велику улогу у развоју и прогнози телесних болести, у првом реду инфаркта миокарда, чак и изненадне смрти - каже психијатар.
Када емоције постану пренаглашене...
С обзиром на то да су осећања попут страха, бриге и напетости нормалне емоције у условима било које угрожености, питање је када оне постају пренаглашене.
- Уколико перципирана претња није стварна или је реакција на њу непропорционална, говоримо о патолошкој анскиозности - каже др Сташевић Карличић.
Прочитајте још: Осам намирница које ће "појести" килограме
Ко потражи стручну помоћ требало би да зна да су за излечење потребни време и стрпљење.
Када је неко спреман да се лечи - излечиће се!
- Анксиозни поремећаји се лече дуготрајном применом лекова из групе антидепресива, док се бензодиазепини користе за краткорочно смањење напетости и требало би их примењивати што краће, због ризика од настанка зависности - каже наша саговорница. - Поред тога, саставни део третмана су когнитивно-бихевиорална терапија, саветовање, психоедукација о анксиозности и анксиозним поремећајима, вежбе за суочавање са анксиозношћу у реалним животним ситуацијама и употреба приручника за самопомоћ. Што је особа која се лечи спремнија да помоћ прихвати и дисциплинованија у третману, лечење је успешније.
Неки имају генетску склоност и чешће оболевају.
Због генетске склоности неки људи чешће оболевају од анксиозности, али она може да буде "скопчана" и са стресним животним догађајима.
Прочитајте још: Психолог Марина саветује: Шта урадити када он каже да му "ТРЕБА ПРОСТОРА"?
- Општа и специфична отпорност у стресним ситуацијама, као и успешност у конфронтирању са њима, зависе од бројних карактеристика личности и других чинилаца, као што су: пол, узраст, образовање, занимање, породично и социјално стање и прилагођеност, економско и здравствено стање, когнитивне и афективне карактеристике, као и психолошка организација личности - напомиње др Сташевић Карличић. - Успешност суочавања са стресним ситуацијама зависи и од степена самопоуздања и низа способности, укључујући способност брзе и реалне процене ситуације и сопствених могућности..
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
