Чак 95 одсто домаћинстава има микроталасну рерну, па иако није најздравији јело може да загреје за неколико минута. Настао је захваљујући случајности.
Микроталасну рерну изумео је Перси Спенсер, који није имао никакво формално образовање, осим завршене основне школе, која у САД траје свега - пет година.
Прочитајте још: Морате набавити крзненој љубимици: Свемирска КАПСУЛА за МАЧКУ (ВИДЕО)
Спенсер је рођен 1894. године у Хоуланду у америчкој држави Мејн. Запослио се у фабрици калема када је имао само 12 година.
Као шеснаестогодишњак, сазнао да власник фабрике папира планира да електрификује постројење и пријавио се да ради као електричар. Одлучио је да се придружи морнарици, где је учио о радио-технологији.
Перси је био самоук.
У међувремену су Ваневар Буш и Лоренс Маршал, двојица инжењера основали су Америчку компанију за апарате у Кембриџу са жељом да производе јефтине и добре фрижидере.
Идеја није успела, па су 1924. године одлучили да направе вакуумске гасне цеви после чега је радио ушао у сваки дом. Перси Спенсер се код њих запослио као четврти радник ове компаније 1925. године.
Чоколадица му се истопила у џепу и синула му је идеја!
Једног дана на послу 1945. године Спенсер је стајао поред активног магнетрона, када је схватио да му се чоколадица са кикирикијем отопила у џепу. Заинтригиран, испробао је како магнетрон делује на кукуруз кокичар. И схватио је да микроталаси могу да пеку и кувају храну. Следеће на реду било је јаје, које је експлодирало експериментору у лице.
Прва рерна била је огромна и прескува.
Пун ентузијазма, почео је да развија уређај: патент је пријавио "Рејтеон" и прва рерна, названа "Радар Ранге" направљена је 1947. Била је висока 170 центиметара, тешка 340 килограма и коштала је око 5.000 долара, што је било запањујуће много.
Прочитајте још: ОПАСНОСТ! Студенти осмислили КОВИД ЖУРКЕ - ко први добије вирус осваја НАГРАДУ! Проговорила и АНДРИЈАНА!
Временом је дизајн унапређен, па су ови апрати постали прихватљиве величине и цене, и 1967. године прва релативно приступачна микроталасна пецница коштала је од 495 долара, а до 1975. у Америци је настала права експанзија. Међутим, проналазач није имао ништа од тога, јер је за свој патент добио свега два долара,(што је око 206 динара) - у знак захвалности компаније.
