Анксиозност погађа већину људи и то је природан одговор тела на стрес.
Анксиозност сваког од нас погађа на другачији начин. Овај комплексан осећај се јавља као реакција на стрес и не може да се изједначи са стресом. Стрес пролази након што ситуација која изазиова стрес престане да се догађа тј. када се уклоне стресори. Анксиозност тј. осећања страха, стрепње и зебње остају и када више не постоји разлог који бисмо могли да детектујемо. Ако анксиозност траје 6 месеци и дуже говоримо о анксиозном поремећају. Обично је анксиозност осећај који долази и пролази и можемо је осећати у различитим ситуацијама (први дан на новом послу, селидба, сусрет са неким до кога нам је стало. испит, састанк…) Ипак, у оовим ситуацијама акнсиозност колико год да је непријатна не омета наш нормалан живот. У случају анксиозног поремећаја анксиозност је присутна стално и ограничава нас у обављању свакодневних активности.
Симптоми анксиозности
Сада ћемо навести симптоме анксиозности али за постављање било какве дијагнозе најбоље је да се консултујете са лекаром и стручњаком.
Симптоми анксиозности такође зависе од особе до особе и за некога то могу бити лептирићи у стомаку а за некога убрзани откуцаји стрца. Можемо осетити и као да нисмо у телу – као да је прекинута веза између нашег ума и тела. Генерално је присутан осећај страха и осећај бриге, а у одређеним околностима може доћи и до напада панике.
Физички и ментални симптоми анксиозности:
- негативне мисли и уверења која нам је тешко да контролишемо;
- немир;
- страхови;
- руминација;
- осећај да свет око нас убрзава или успорава;
- проблем са концентрацијом;
- проблем са спавањем;
- деперсонализација – осећај одсечености од свог тела и ума;
- дереализација – осећај одсечености од света око себе;
- умор;
- иритабилност;
- необјашњиви болови и физичке тегобе;
- вртоглавице;
- лупање срца;
- болови и тензија у мишићима;
- прекомерно знојење;
- сува уста;
- главобоље.
Узроци анксиозности
Стручњаци се слажу да анксиозности може да допринесе читав низ фактора и њихова комбинација:
- стрес;
- медицинска стања као што су дијабетес и депресија;
- злоупотреба дроге и алкохола;
- трауматски догађај;
- занимања са високим нивоима стреса (лекари, хирурзи, пилоти…).
Такође стручњаци верују да се осећај анксиозности активира у делу мозга који је одговоран за страх као и складиштење меморије за емоције и сећања повезана са страхом.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
