Десанка Максимовић једна је од ретких жена која се истакла у књижевности 20. века.
Имала је довољно смеслости да буде баш оно што јесте. Писала је о ономе што је осећала, искрено, јасно, без мистичности у изразу.
Рођена је 16. маја 1898. године у селу Рабровици у околини Ваљева.
Прочитајте још: Судбина Ленке Дунђерски опевана је у песми Лазе Костића "Санта Мариа делла Салуте, а о животу њеног брата мало ко зна
Десанка је супруга упознала као већ позната песникиња.
У једном интервјуу је и говорила о томе како је упознала човека свог живота.
- Позвали су ме Руси једног дана да у њиховом клубу одржим предфаванеј и прочитам неколико својих песама. Ту сам упознала Сергеја. Да ли је то била љубав на први поглед? Вероватно. Али, сигурно, моја прва љубав. Била сам већ зрела девојка - говорила је некада Десанка.
Било је очигледно да се родила љубав. Међутим, иако је Сергеј желео да Десанка постане његова жена, она није тако лако пристала на то.
Пошто је била најстарије дете сматрала је да пре удаје мора да изведе браћу и сестре на пут. Али Сергеј ју је чекао.
- Стрпљиво је чекао дан када смо се напокон венчали и засновали дом - истицала је песникиња.
Венчали су се 1933. године.
После венчања Сергеј је завршио глумачку школу и одмах добио понуду да глуми у позоришту у Скопљу. То је одбио због Десанкине службе у Београду. Касније се запослио у издавачкој кући "Просвета".
Прочитајте још: Прва ЖЕНА АКАДЕМИК у Србији: О њеним реченицама и сада се прича
Сергеј је био руски емигрант, па су многи били изненађени Десанкином одлуком, али она је јасно говорила.
- Ја сам се удала за човека којег је моје срце тражило, без обзира на то што је био сиромашан. У њему сам нашла оно што сам желела.
Сергеј Сластиков преминуо је 1976 године. две деценије пре Десанке која је до краја живота остала верна њиховој љубави.
Сахрањени су једно поред другог у њеној драгој Бранковини.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ