Desanka Maksimović jedna je od retkih žena koja se istakla u književnosti 20. veka.
Imala je dovoljno smeslosti da bude baš ono što jeste. Pisala je o onome što je osećala, iskreno, jasno, bez mističnosti u izrazu.
Rođena je 16. maja 1898. godine u selu Rabrovici u okolini Valjeva.
Pročitajte još: Sudbina Lenke Dunđerski opevana je u pesmi Laze Kostića "Santa Maria della Salute, a o životu njenog brata malo ko zna
Desanka je supruga upoznala kao već poznata pesnikinja.
U jednom intervjuu je i govorila o tome kako je upoznala čoveka svog života.
- Pozvali su me Rusi jednog dana da u njihovom klubu održim predfavanej i pročitam nekoliko svojih pesama. Tu sam upoznala Sergeja. Da li je to bila ljubav na prvi pogled? Verovatno. Ali, sigurno, moja prva ljubav. Bila sam već zrela devojka - govorila je nekada Desanka.
Bilo je očigledno da se rodila ljubav. Međutim, iako je Sergej želeo da Desanka postane njegova žena, ona nije tako lako pristala na to.
Pošto je bila najstarije dete smatrala je da pre udaje mora da izvede braću i sestre na put. Ali Sergej ju je čekao.
- Strpljivo je čekao dan kada smo se napokon venčali i zasnovali dom - isticala je pesnikinja.
Venčali su se 1933. godine.
Posle venčanja Sergej je završio glumačku školu i odmah dobio ponudu da glumi u pozorištu u Skoplju. To je odbio zbog Desankine službe u Beogradu. Kasnije se zaposlio u izdavačkoj kući "Prosveta".
Pročitajte još: Prva ŽENA AKADEMIK u Srbiji: O njenim rečenicama i sada se priča
Sergej je bio ruski emigrant, pa su mnogi bili iznenađeni Desankinom odlukom, ali ona je jasno govorila.
- Ja sam se udala za čoveka kojeg je moje srce tražilo, bez obzira na to što je bio siromašan. U njemu sam našla ono što sam želela.
Sergej Slastikov preminuo je 1976 godine. dve decenije pre Desanke koja je do kraja života ostala verna njihovoj ljubavi.
Sahranjeni su jedno pored drugog u njenoj dragoj Brankovini.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
