Књижевник Меша Селимовић оставио је неизбрисив траг у књижевности
„Живи што лепше, али тако да те није стид!“, говорио је славни Меша, а ову реченицу многи су касније поистоветили са његовим приватним животом.
Након Другог светског рата Меша је дошао да живи и ради у Београд. Иако је био ожењен човек, приликом сусрета с Дарославом Дарком Божић заљубљује се толико да не може да замисли свој живот без ње. Касније је изјавио да није погрешио, јер је осетио праву љубав. Да би остварио свој сан да буде с Дарком, морао је да напусти тадашњу супругу Десанку и њихову ћерку. Али, од тог момента морао је да трпи и осуде околине у најсуровијем облику.
Дарка и Меша нису чекали да се заврши бракоразводна парница како би почели да живе заједно, јер су сваки дан раздвојеног живота сматрали изгубљеним. Он је био свестан да руши морални кодекс којег се морао придржавати као комуниста. Осим осуде због ванбрачне заједнице, спорно је било и то што је Дарка била ћерка генерала краљеве војске те удата за војника краљеве војске који је вођен као нестао.
Супруга Десанка, као и већина остављених жена, мрзела је Дарку мржњом која никада није престала, а Дарка је стигматизована као растурачица бракова, буржујка, неморална жена која руши породицу и отима нечијег мужа и оца. Због велике љубоморе Деса је употребила све везе да би Меша био позван пред суд Партије, где је морао да се правда и објашњава свој поступак.
скључен је из Комунистичке партије, а самим тим постао је непожељан на било ком радном месту. За њега је живот у Београду постао немогућ, те је потражио посао у Сарајеву. Добивши посао, с Дарком је кренуо пут Сарајева с мало новца и стварима из Даркиног стана. Одлазећи, Дарка је изгубила право на стан, али се није бунила, јер јој је, као и Меши, било довољно да су заједно.
Meša Selimović i supruga Darka srećni i zadovoljni "pevaju" dok Ivo Andrić nezainteresovano razgleda okolinu.
— Beskrupulozan (@MilosAJovanovic) November 6, 2017
Sokobanja, Ozren 1972.god pic.twitter.com/CB4jhcEiEv
Забога, људи, зар ме не видите
Партија, којој се из идеала о равноправности и правом вредновању човјека давно придружио, поново се огрешила о Селимовића, покушавши да му истргне и љубав према жени.
Међутим, он се није дао сломити издајом, али ни сиромаштвом у које су породично запали, када је Дарка морала да продаје све што је донела из родитељске куће да би набавили основне животне намирнице. Мешу је највише болело игнорисање његових колега.
Двадесет година је трајало Мешино и Даркино тешко преживљавање уз ускогрудост и непријатељство заједнице. Меша је добијао и губио професорско место без икаквих разумних објашњења.
Ко промаши љубав, промашио је живот
Селимовић, свестан да је дугогодишње лоше опхођење према њему почивало углавном на зависти, никад није поклекнуо, јер је уз себе имао своју љубав, свог “доброг духа”.
– И не само да се никада нисам покајао, него сам увек захваљивао судбини што ме је даровала таквим човеком као што је Дарка, мој добри дух. Да она није била поред мене у животу, не бих урадио ни делић оног што сам урадио.
- У њеном слабом телу лепог лица била је толика снага воље и толико храбрости, да ме је увек запрепашћавала; она ме је бранила од невоља живота, штитила од његових грубости, храбрила кад ми је било тешко, веровала у мене када су други сумњали, усмеравала ме својом фантастичном интуицијом, моју тврдоћу кориговала својом мекоћом, хранила ме својом љубављу. Без ње бих сигурно био ситни професор или средњи политички руководилац – описивао је Меша своју огромну љубав према супрузи.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО
