Депрсија је болест савременог доба и погађа одроман број људи. Међутим, једна група људи се посебно издваја.
Постоји тенденција да се на уметничке, математичке или научене геније гледа као на потиштена бића. Ернест Хемингвеј, Емили Дикинсон, Вирџинија Вулф, Едгар Алан По и Амадеус Моцарт, сви они су били брилијантни, креативни, изузетни умови, али су били трагично склони тескоби и депресији.
Поставља се питање да ли постоји директна веза између вишег ИQ и депресије?
За почетак, виши ниво интелигенције не доприноси нужно развоју било какве менталне болести.
Међутим заиста постоји одређена предиспозиција према појачаној забринутости, самокритичности и искривљеном, обично негативном, погледу на свет. У многим случајевима ови фактори стварају идеалне услове за депресију.
Прочитајте још: 6 ЗНАКОВА ДА СТЕ ВИСОКО ИНТЕЛИГЕНТНИ: Ако сте друштвени лептир, имамо "лоше" вести
Уз то треба напоменути да постоје изузеци. У нашем друштву имамо брилијантне људе који максимално искоришчавају свој потенцијал улажући не само у свој живот већ и у само друштво. Ипак, многе студије и књиге показују ову јединствену везу са депресијом, посебно код људи чије је ИQ изнад 170.
Студије о интелигентним људима
Сигмунд Фројд са својом ћерком Аном проучавао је развој групе деце с коефицијентом интелигенције изнад 130. У својој студији открио је да их је скоро 60 одсто на крају развило депресивни поремећај.
Ту је и прослављени рад Луиса Термана, пионира образовне психологије с почетка 20. века.
Било је то 60-их година када је почело дуго проучавање високо способне деце. Деца са ИQ изнад 170 учествовала су у једном од најпознатијих експеримената у историји психологије. Ту децу су звали "термитима". Тек 90-их година дошло је до извлачења неких важних закључака из студије.
Емоционалне „слепе тачке“ интелигентних људи
Стручњаци кажу да високо интелигентни људи понекад развију дисоцијативни поремећај личности. Они своје животе виде споља, попут приповедача који користи треће лице да види са помном објективношћу, али без осећаја да су у потпуности део тога.
Ова перспектива проузрокује "слепе тачке“. То је концепт који је тесно повезан с емоционалном интелигенцијом, о чему је Даниел Големан говорио у занимљивој књизи истог наслова. Та перспектива проузрокује самообмане и озбиљне грешке у перцепцији.
Дакле, оно што високо интелигентни људи често раде је искључиво фокусирање на оно што недостаје њиховој околини. Ствари које нису синхронизиране, егоистични делови света, свет у који не могу да се уклопе. Често немају емоционалне вештине да пронађу мир у овом збуњујућем свету.
Још једна ствар коју можемо да закључимо о високо интелигентним људима јесте да им често недостаје једно критично подручје: емоције. То нас доводи до другог закључка: можда би требало да додамо још један фактор ИQ, пише „Exploring Your Mind".
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
