Убрзан темпо живота којим данас сви живимо учинио је да имамо мало времена да се посветимо себи и својим осећањима
Журимо на посао, јуримо рокове, дајемо све од себе да будемо успешни, балансирамо између радног времена и количине посла, једва уклапамо да време проведемо са пријатељима и родбином, а онда и спремање оброка између свега тога.
Просечној породици у Србији у којој су одрасли чланови запослени све чешће је потребан подсетник да направе паузу, удахну и одморе.
Јасно је да много ствари може утицати на расположење и осећања, те да се симптоми могу различито показати, зато је важно да знате да препознате исте.
Како препознати стрес?
Он је саставни део свачијег живота и не може се избећи. Неко је подложнији бурнијим реакцијама и лавином осећања, док је неко отпорнији. Што ће рећи неко га подноси лакше, а неко теже. Поводи за таква стања могу бити разни – непријатне ситуације на послу, кашњења, бриге око здравља, љубавни проблеми, губитак блиских особа, само су неки од њих.
Неки од првих знакова који се могу јавити и који треба да вам буду аларм да неку ситуацију нисте превазишли и да вас она и даље потајно брине јесу промене у апетиту и осећај напетости и нервозе. Када је у питању храна обе крајности могу бити аларми – преједање или губитак апетита. А када је осећај нервозе у питању треба преиспитати доминантна осећања у току дана и учесталост промене расположења.
Остим тога, тахикардија и повишен крвни притисак представљају једне од чешћих симптома. Мучнине, дијареје и опстипација црева такође се могу подвести на овај списак.
Како утиче на наш организам?
Као што повод може бити буквално било шта, тако је и лепеза последица које се могу јавити једнако широка и велика. Такозвано емоционално преједање, инсомнија, слаб имуни систем огранизма и честе здравствене тегобе могу бити само неке од последица.
Може доћи до проблема са пажњом јер мисли стално лутају и мисле о ономе што нас брине. Може доћи до промена у сексуалном нагону, јер стрес може смањити либидо.
Из овога је јасно да стрес једнако утиче и на наше физичко али и на ментално здравље. Следеће питање је шта са тим када све ово препознамо и желимо промену?
Миндфулнесс као одлична техника за контролу стреса
У Србији је већ неко време доступан програм за контролу стреса Миндфулнесс и то кроз развој свесне пажње. Миндфулнесс је центар за учење и практиковање ове технике који се практикује у виду курсева и семинара, али и презентација и радионица.
Усмереност ума ка садашњем тренутку, сада и овде, је нешто што многи стручњаци препоручују у борби са стресом. Свесност и присутност на овом нивоу могу много помоћи и то тако што се јача стабилности и отпорност, али и саморазумевање.
Овај програм је широм света познат под називом МБСР (Миндфулнесс басед стресс редуцтион) и многи говоре и пишу о његовој корисности и ефикасности. У Србији Миндфулнесс све више интересује грађане који жели да раде на себи.
Овај специјано направљен и планиран програм личног развоја у Србији привлачи све више пажње, посебно јер се користи сазнањима из области психологије и неуробиологије.
Како нервоза и напетост представљају главне симптоме стреса, Миндфулнесс се сматра одличним леком за то.
ЕЕГ главе као значајна медицинска метода за увид у неуропроводљивост у мозгу
ЕЕГ главе представља скраћеницу од електроенцефалографије која подразумева методу која може регистровати електричне активности мозга. Добијени резултати ЕЕГ главе дају значајне информације о функцији мозга и карактеру његових можданих ритмови који се тумаче од стране стручног лица и могу помоћи у откривању и лечењу разних неуролошких и психијатријских обољења.
Када је човек под стресом на то реагује читав организам, посебно долази до мењања неуропроводљивости у мозгу која се може регистровати током преледа ЕЕГ главе. Такође, током снимања ЕЕГ главе могу се разликовати различита емоционална стања што може помоћи у дефинисању и превазилажењу стреса.
На ЕЕГ главе упутиће вас лекар специјалиста, у складу са потребном. Ова у целости неинвазивна местода траје од 15-30 минута и не постоји никакв ризик по здравље пацијента током спровођења.
