Ubrzan tempo života kojim danas svi živimo učinio je da imamo malo vremena da se posvetimo sebi i svojim osećanjima
Žurimo na posao, jurimo rokove, dajemo sve od sebe da budemo uspešni, balansiramo između radnog vremena i količine posla, jedva uklapamo da vreme provedemo sa prijateljima i rodbinom, a onda i spremanje obroka između svega toga.
Prosečnoj porodici u Srbiji u kojoj su odrasli članovi zaposleni sve češće je potreban podsetnik da naprave pauzu, udahnu i odmore.
Jasno je da mnogo stvari može uticati na raspoloženje i osećanja, te da se simptomi mogu različito pokazati, zato je važno da znate da prepoznate iste.
Kako prepoznati stres?
On je sastavni deo svačijeg života i ne može se izbeći. Neko je podložniji burnijim reakcijama i lavinom osećanja, dok je neko otporniji. Što će reći neko ga podnosi lakše, a neko teže. Povodi za takva stanja mogu biti razni – neprijatne situacije na poslu, kašnjenja, brige oko zdravlja, ljubavni problemi, gubitak bliskih osoba, samo su neki od njih.
Neki od prvih znakova koji se mogu javiti i koji treba da vam budu alarm da neku situaciju niste prevazišli i da vas ona i dalje potajno brine jesu promene u apetitu i osećaj napetosti i nervoze. Kada je u pitanju hrana obe krajnosti mogu biti alarmi – prejedanje ili gubitak apetita. A kada je osećaj nervoze u pitanju treba preispitati dominantna osećanja u toku dana i učestalost promene raspoloženja.
Ostim toga, tahikardija i povišen krvni pritisak predstavljaju jedne od češćih simptoma. Mučnine, dijareje i opstipacija creva takođe se mogu podvesti na ovaj spisak.
Kako utiče na naš organizam?
Kao što povod može biti bukvalno bilo šta, tako je i lepeza posledica koje se mogu javiti jednako široka i velika. Takozvano emocionalno prejedanje, insomnija, slab imuni sistem ogranizma i česte zdravstvene tegobe mogu biti samo neke od posledica.
Može doći do problema sa pažnjom jer misli stalno lutaju i misle o onome što nas brine. Može doći do promena u seksualnom nagonu, jer stres može smanjiti libido.
Iz ovoga je jasno da stres jednako utiče i na naše fizičko ali i na mentalno zdravlje. Sledeće pitanje je šta sa tim kada sve ovo prepoznamo i želimo promenu?
Mindfulness kao odlična tehnika za kontrolu stresa
U Srbiji je već neko vreme dostupan program za kontrolu stresa Mindfulness i to kroz razvoj svesne pažnje. Mindfulness je centar za učenje i praktikovanje ove tehnike koji se praktikuje u vidu kurseva i seminara, ali i prezentacija i radionica.
Usmerenost uma ka sadašnjem trenutku, sada i ovde, je nešto što mnogi stručnjaci preporučuju u borbi sa stresom. Svesnost i prisutnost na ovom nivou mogu mnogo pomoći i to tako što se jača stabilnosti i otpornost, ali i samorazumevanje.
Ovaj program je širom sveta poznat pod nazivom MBSR (Mindfulness based stress reduction) i mnogi govore i pišu o njegovoj korisnosti i efikasnosti. U Srbiji Mindfulness sve više interesuje građane koji želi da rade na sebi.
Ovaj specijano napravljen i planiran program ličnog razvoja u Srbiji privlači sve više pažnje, posebno jer se koristi saznanjima iz oblasti psihologije i neurobiologije.
Kako nervoza i napetost predstavljaju glavne simptome stresa, Mindfulness se smatra odličnim lekom za to.
EEG glave kao značajna medicinska metoda za uvid u neuroprovodljivost u mozgu
EEG glave predstavlja skraćenicu od elektroencefalografije koja podrazumeva metodu koja može registrovati električne aktivnosti mozga. Dobijeni rezultati EEG glave daju značajne informacije o funkciji mozga i karakteru njegovih moždanih ritmovi koji se tumače od strane stručnog lica i mogu pomoći u otkrivanju i lečenju raznih neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Kada je čovek pod stresom na to reaguje čitav organizam, posebno dolazi do menjanja neuroprovodljivosti u mozgu koja se može registrovati tokom preleda EEG glave. Takođe, tokom snimanja EEG glave mogu se razlikovati različita emocionalna stanja što može pomoći u definisanju i prevazilaženju stresa.
Na EEG glave uputiće vas lekar specijalista, u skladu sa potrebnom. Ova u celosti neinvazivna mestoda traje od 15-30 minuta i ne postoji nikakv rizik po zdravlje pacijenta tokom sprovođenja.
