У разговору са проф. др Зораном Џамићем, специјалистом урологије, редовним професором Медицинског факултета у Београду и Директором Клинике за урологију Клиничког центра Србије расветљавамо планетарни проблем – понављане уринарне инфекције, откривамо које су последице по здравље неадекватно лечених уринарних инфекција и опције за њихов третман и лечење.
У уролошким амбулантама најчешћа патологија је везана за калкулозу (камен у уринарним путевима) и инфекције уринарног тракта. Ради се најчешће о некомпликованим уринарним инфекцијама, али ни број компликованих, узнапредовалих уринарних инфекција није нимало мали.
Које су ризичне групе за уринарне инфекције ?
Превасходно делимо ризичне групе на мушку и женску популацију. Дужина женске уретре је свега 2-4 центиметра. Због тога се уринарне инфекције чешће јављају код жена, јер бактерије имају кратак пут да пређу из спољне средине у уринарни тракт. Код младих женских особа које ступају у сексуалне односе врло често се преплићу уринарне и сексуално преносиве болести, па и клиничке слике буду врло сличне. Мушка уретра је знатно дужа и представља неку врсту одбране од уринарних инфекција , међутим код мушке популације у старијој животној доби честе инфекције доњег уринарног тракта најчешће су у вези са болестима простате и ношења уринарног катетера из различитих разлога. Код жена у менопаузи, због хормонског дисбаланса постоји већа пријемчивост бактерија у слузокожи уринарног система, те и жене у менопаузи представљају широку групу пацијената које имају проблем са уринарним инфекцијама.
Свака жену у неком тренутку свог живота има уринарну инфекцију, а од тог броја велики број пацијенткиња има рекурентне уринарне инфекције, односно инфекције које се понављају. Код ових пацијенткиња пажња се усмерава не само на лечење, већ и на превенцију. Жене којима се уринарне инфекције стално враћају треба да воде рачуна о сопственом здрављу и хигијени, да пажљиво бирају партнере и да се јављају лекару на први осет симптома.
Проф. др Зоран Џамић
Како се поставља дијагноза уринарних инфекција ?
Урин и уринокултура представљају важан дијагностички параметар. Некомпликоване уринарне инфекције не захтевају бактериолошку потврду, тј.уринокултуру. Дијагнозу је могуће успоставити на основу симптома који знају да буду веома изражени. Најчешће су то учестало мокрење, поремећај квалитета мокрења – субјективни осећај печења или жарења у нивоу доњег уринарног тракта, бешике и уретре. Уз ове симптоме и преглед урина са повећаним бројем леукоцита, такође представља потенцијални знак инфекције уротракта.
Када пацијента треба упутити урологу ?
Када додатним дијагностичким процедурама, резултатима ултразвука и уринокултуре или неких софистицираних метода, типа интравенске урографије или скенера констатујемо да се ради о неким одређеним абнормалностима, ти пацијенти се морају слати специјалисти. С друге стране, можда још важнији разлог ако на стандардну искуствену терапију антибиотицима не дође до нестанка тегоба или се опште стање пацијента погоршава, то може значити да се код таквих пацијената развија компликована инфекција, што захтева опсервацију од стране специјалисте уролога.
Које су компликације уринарних инфекција ?
Нелечене, односно неадекватно лечене уринарне инфекције могу довести до преласка некомпликованих у компликоване уринарне инфекције. Понављане уринарне инфекције могу да буду разлог новонастале инфекције код калкулозе (камена), а хронична иритација доњих уринарних путева може допринети настанку тумора уринарног система. Најтежа компликација уринарне инфекције је уросепса, системска инфекција целог организма настала на бази бактеријске колонизације доњег уринарног тракта која није адекватно третирана. Знаци компликације инфекције су промена општег стања, повишена телесна температура, повишени параметри запаљења у крви. Ови знаци практично су знак уросепсе која захтева интравенску примену антибиотика..
Фото: Промо
Како се лече инфекције уротракта ?
Некомпликоване уринарне инфекције се могу лечити од стране изабраног лекара опште медицине и најчешће не захтевају одмах одлазак пацијената у секударни или терцијарни ниво здравствене заштите и амбуланте урологије. Постоји велики број биљних препарата који су помоћна средства која се могу ординарати на почетку инфекције са циљем да се постигне губитак симптома.
Хонеy моон циститис
„Циститис меденог месеца“ је инфекција мокраћне бешике која је везана за сексуалне односе и велики број младих особа добија интезивне симптоме инфекције доњег уринарног тракта након сексуалних односа. Код ових циститиса превенција је врло важна, како са употребом суплемената и лекова, тако и појачаном хигијеном урогениталног подручја.
Који је најбољи приступ лечењу уринарних инфекција?
Некомпликоване уринарне инфекције се могу лечити антибиотицима и фитотерапијом (биљним препаратима), или њиховом комбинацијом. Постоје и биљни препарати који делују на бактерије у мокраћи и ометају им размножавање. Комбинација оваквих биљних препарата са антибиотицима апсолутно је златни стандард за лечење свих врста инфекција, било некомпликованих или компликованих.
Улога и значај фитотерапије у третману уринарних инфекција ?
Последњу деценију све већу улогу и значај у третману уринарних инфекција имају биљни препарати, Д маноза и брусница.
Биљни препарат Натуроплеx® који садржи комбинацију 5 биљака испитан је у бројним клиничким студијама, чак и поређен са антибиотицима који се ординирају у третману уринарних инфекција. Доприноси брзом олакшању тегоба и помаже да се уринарне инфекције не понављају. Препорука је да се на почетку некомпликованих уринарних инфекција третман започне биљним препаратом као што је Натуроплеx®, и да се третман настави са његовом комбинацијом са антибиотиком.
