Надутост и свакодневни осећај непријатног притиска у стомаку један је од најчешћих проблема са којима се свакодневно сусрећу пацијенти и гастроентеролози.
Са проф. др Томицом Милосављевић, специјалистом интерне медицине, супспецијалистом гастроентерохепатологије, разговарамо о узроцима, симптомима и практичним саветима како ублажити надутост.
Проф. др Томица Милосављевић, интерниста-гастроентерохепатолог
Функционални поремећаји се данас, у најкраћем, разумеју као поремећаји који се тичу нарушеног односа мозга и стомака. Овај нарушени баланс проузрокује присуство низа хроничних тегоба, упркос томе што нема јасно уочљивих поремећаја. Функционално надимање карактеришу: дуготрајнији осећај пуноће у стомаку, осећај који пацијенти најчешће описују као снажан притисак; осећај заробљеног гаса, тзв. надимање; које некада може бити праћено и објективно мерљивим повећањем обима трбуха, тзв. растезањем.
Ове тегобе свакодневно погађају најмање једну трећину популације одраслог становништва. Такође, функционални поремећаји су статистички много чешћи и присутнији од чира, камена, тумора и других органских болести.
Како се поставља дијагноза? У пракси се, првенствено, мора искључити могућност да је узрочник непријатних симптома на које се пацијенти најчешће жале, неко органско обољење. Тек када се искључе сви органски узроци тегоба, можемо говорити о постојању функционалне надутости, субјективног осећаја који је често повезан са објективним растезањем стомака. У пракси, функционална надутост може бити једини или главни проблем или се, са друге стране, може преклапати са другим као што су затвор, синдром нервозног црева или функционална диспепсија.
Како долази до надимања и растезања трбуха? Прецизни механизми и узроци за настанак нису до краја јасни. Крећу се од оних везаних за повећан садржај гасова, ваздуха, воде и фекалног материјала у цревима, преко гојазности, резличитих промена у саставу цревне микробиоте, све до оних који се тичу психолошког коморбидитета, а међу њима је примаран — стрес.
Како можемо ублажити тегобе? На првом месту, пажљиво се разматра повезаност појава тегоба и конкретних навика у исхрани. Неке врсте хране или, прецизније, компоненте намирница, најчешче: млечни производи, пшеница, масти, влакна, слабо сварени и апсорбовани угљени хидрати, али и саме промене у навикама пражњења црева могу довести до погоршања.
Такође, треба одмах испитати и обратити пажњу на алармантне знаке као што су: нагли губитак тежине, ректално крварење, анемија и слично. Тек након испитивања и искључивања узрочника у виду органских обољења и преклапања са другим поремећајима, приступа се третману, прилагођеном специфичностима сваког пацијента и тежини тегоба које се јављају. Овакав приступ је важан, због тога што је особама са благим функционалним надимањем, некада довољно само објашњење процеса и најобичније охрабрење.
Фото: Флобиан
Свакако, улога хигијенско дијететског режима представља један од најзначајнијих корака у контролисању тегоба, па се уводи рано. Главни циљ овакве терапије је да се што прецизније утврди на коју врсту хране је пацијент нетолерантан, чиме се утиче на прекомерно стварање гасова који се често јављају као директна последица прекомерног варења.
У ублажавању тегоба и смањењу прекомерне количине гасова успешно могу помоћи и одређени препарати. Оно што бих истакао су закључци великог броја студија у којима је доказано да патентирани сој Lactobacillus plantarum 299v смањује продукцију гасова, код чак 95% пацијента, чиме се надимање значајно ублажава.
