Брз темпо живота, превише обавеза и премало времена, стрес, стална напетост, рекли би у почетку чак неприметна, али убрзо сасвим присутна, доводи до низа непријатних симптома као што су надимање, грчеви, гасови, бол у стомаку, дијареја или затвор.
Неретко прође доста времена док се не потражи стручна помоћ, а онда из ординације изабраног лекара најчешће пут води до гастроентеролога. Било да је у питању функционална надутост или нервозно црево, пацијенти углавном накратко одахну, јер им сама чињеница да знају име свог проблема и да то што им се дешава није ништа опасно по живот, доноси олакшање. Међутим, ови симптоми колико год да не делују страшно или угрожавајуће, заправо веома ремете свакодневно функционисање ових пацијената и значајно им смањују квалитет живота.
Податак да у развијеним земљама свака пета особа пати од синдрома нервозног црева јасно упућује на величину и значај овог проблема. Проблем се чешће јавља у млађој доби, а жене су два пута чешће склоне обољевању. С обзиром да узрок лежи вероватно у поремећеној вези мозак-црева и да је примећено да се симптоми погоршавају кад је особа под стресом, није тешко закључити да имамо пандемију овог синдрома у свету у каквом живимо. Управо из тог разлога, данас разговарамо са др Александром Дамјановић, психијатром и психотерапеутом која ће нам објаснити зашто је стрес главни окидач и на који начин стрес погоршава тегобе надутости?
Фото: промо
Особе које пате од нервозног црева често стигну до психијатра, било да саме затраже помоћ или их упути гастроентеролог. Углавном су то жене, мада има и мушкараца. Жене лакше затраже помоћ, отвореније су и више су у контакту са собом и својим телом. Искуство из ординације и најчешћи закључак је да стрес појачава симптоме надутости а да ти симптоми појачавају анксиозност и често воде у депресију. Велики проблем у пракси представља податак да пацијенти чак годинама буду у овом зачараном кругу и заиста много времена прође пре него што препознају, прихвате проблем и обрате за помоћ. Како су надутост, осећај тежине у стомаку, присуство грчева и гасова уз појаву пролива или затвора, симптоми који нису животно угрожавајући, најчешће изостаје саосећање јуди из окружења, неретко и лекара којима се обраћају за помоћ. Због усамљености и исцрпљености од свакодневних проблема, ове особе неретко западају у депресију.
Каква је веза између анксиозности и нервозе црева?
Истраживања показују да су анксиозност и депресија често удружени са овим проблемом те да до 40% особа са синдромом нервозног црева пати од неког анксиозног поремећаја. Што су тегобе теже И израженије, то је И ниво анксиозности виши, а једно од објашњења је да ове особе имају прејак “бори се или бежи” одговор, чешће виде опасност и прецењују претњу, што доводи до ослобађања одређених супстанци у мозгу које делују и на нервне ћелије у цреву.
др Александра Дамјановић, специјалиста психијатрије
Тесна повезаност анксиозности и депресије са синдромом нервозног црева може се појаснити постојањем “два мозга” - један у глави, други у цревима. “Мозак” у цреву назива се ентерички нервни систем. Само у цреву има преко милион нервних ћелија. Поред тога, у цревима се налазе исте хемијске супстанце као и у мозгу, укључујући хормоне и неуротрансмитере. Од црева ка мозгу и обрнуто иде хиљаде нервних влакана који обавештавају мозак о томе шта се дешава у цреву и шаљу повратне информације из мозга.
Можемо ли говорити и о последицама нервозног црева?
Осећај надутости, присуство гасова, грчеви и бол у стомаку, стална дилема око избора хране, намирница, неизвесност око одласка у тоалет… све ово ствара велику непријатност и дискомфор. Управо таква свакодневица неретко за последицу има затварање у кућу, због лакше контроле симптома, а све то води у панични поремећај или агорафобију.
Поред депресије и анксиозности, ови пацијенти се често жале и на хроничан умор и болове у мишићима. Истраживања показују да је квалитет живота особа које имају синдром нервозног црева лошији од оних пацијената са озбиљнијим хроничним болестима као што су срчана инсуфицијенција или реуматоидни артритис.
Како да помогнемо овим пацијентима?
Знајући све ово веома је важно да сви ми лекари који долазимо у контакт са овим пацијентима имамо индивидуалан приступ и да нађемо прави начин да им помогнемо да побољшају квалитет свог живота. Поред савета за здравију исхрану, редовне оброке и физичку активност, и психотерапија може да буде од велике користи. Поменућу да је некада у терапију потребно укључити и лекове за анксиозност и депресију.
Оно са чим ја имам добра искуства у пракси јесте Flobian®, препарат који делује на узрок и доприноси ослобађању осећаја надутости. Редовном употребом 1 капсуле дневно у трајању од четри до шест недеља олакшавају се тегобе надутости и гасова. За моје пацијенте је то од изузетне важности, нарочито за жене јер им то даје осећај слободе и сигурности било да су на послу, у друштву или у интимној атмосфери са партнером.
Делујући на узрок проблема надутости и стварања гасова, употребом Flobian® капсула дугорочно се решава проблем пацијената са синдромом нервозног црева, самим тим отклањају и све тегобе које, како смо и поменули, могу довести до потпуног нарушавања квалитета живота, али и до озбиљних психичких поремећаја.
