Живимо у времену у ком смо свакодневно изложени бројним ситуацијама које нам појачавају стрес. Знамо да су притисак, узнемиреност и анксиозност јасне последице оваквог начина живота. Међутим, колико смо свесни на који начин стрес утиче на наш пробавни систем?
Са доц. др сци. мед. Душаном Поповићем, интернистом-гастроентерохепатологом Клиничко болничког центра „Др Драгиша Мишовић - Дедиње“ у Београду, разговарамо о томе на који начин стрес утиче на здравље нашег стомака и како се можемо изборити са свим тегобама које нас муче.
На самом почетку важно је да знамо да се обољења органа за варење могу поделити на органска и функционална, истиче доц. др Поповић. У органска обољења спадају различите врсте запаљења, тумори, аутоимуна обољења, интолеранција на различите састојке хране и др.
Као што се из самог назива „функционални” може закључити, ова обољења настају услед поремећаја у функцији органа за варење. Функционална обољења органа за варење обухватају широк спектар поремећаја код којих се често ни након детаљног гастроентеролошког испитивања не може утврдити јасан узрок. У групу функционалних обољења органа за варење спада више поремећаја, а свакако су најважнији и најучесталији синдром нервозног дебелог црева (иритабилни колон), диспепсија и функционална опстипација (затвор).
Због чега долази до појаве синдрома нервозног црева?
У првим, детаљнијим радовима о синдрому иритабилног дебелог црева, који датирају из 1933. године, као значајан фактор настанка наводе се психички стрес и анксиозност. Даљим истраживањима синдрома нервозног дебелог црева утврђено је да и фактори као што су поремећај цревне флоре, исхрана, поремећаји имуног одговора, поремећај лучења одређених неуротрансмитера и хормона, инфекције, наслеђе и многи други, доприносе неговом настанку.
Доц. др сци. мед. Душан Поповић
У каквој су вези синдром нервозног црева и стрес?
Органи за варење имају свој нервни систем тзв. ентерички (цревни) нервни систем, који је значајно повезан са централним нервним системом (мозак). Због тога се сваки поремећај на нивоу централног нервног система, укључујући и дуготрајни стрес, одражава на функцију органа за варење. Ово се најчешће испољава појавом симптома нервозног дебелог црева. Такође, поремећаји органа за варење се негативно одражавају на психичко стање пацијента, па може доћи до појаве напетости, депресије, анксиозности, смањења квалитета живота и сл. Тако се ствара “зачарани круг”. Познајући механизам настанка синдрома нервозног црева, јасно је да је савремен начин живота, који обилује стресом, предуслов за његов настанак. Не сме се заборавити да савремен начин живота укључује и нередовну, често и неквалитетну исхрану, што такође може допринети настанку иритабилног колона.
Како да препознамо синдром нервозног црева? Које тегобе га прате?
Главни симптоми су поремећај цревног пражњења (пролив или затвор) и бол у трбуху. Веома често се јављају и тегобе које су повезане са гасовима (надутост, појачано пуштање ветрова, подригивање). Приликом гастроентеролошког прегледа, најважније је направити разлику између функционалних поремећаја и, много опаснијих, органских обољења. Ово је понекад веома тешко, јер се обе групе обољења могу манифестовати готово истим тегобама. Због тога је неопходан детаљан гастроентеролошки преглед, а често и допунска дијагностика (нпр. лабораторијске анализе, анализе столице, ултразвучни преглед, колоноскопија и др).
Лечење синдрома нервозног дебелог црева обухвата примену одређених лекова, али и редовну, уравнотежену исхрану, довољан унос течности, елиминацију свакодневног стреса (колико је то могуће), редовну физичку активност и др. У поступку лечења веома корисне информације се могу добити и из дневника исхране и симптома пацијената. Лекови који ће бити коришћени зависе од тегоба које пацијенти имају.
Фото: промо
Уколико се пацијенти жале на надутост или тегобе повезане са гасовима, веома користан може бити Флобиан®. Са овим природним и безбедним препаратом имам вишегодишње, позитивно искуство. Активна супстанца је Лацтиплантибациллус плантарум 299в, који смањује настанак гаса у цревима, као и осећај надутости. Примењује се у дози од једне капсуле дневно, у трајању од минимум 4 недеље.
Доц. др сци. мед. Душан Поповић, прим.
интерниста-гастроентерохепатолог
Одељење гастроентерологије и хепатологије Клинике за интерну медицину
КБЦ „Др Драгиша Мишовић - Дедиње“
Београд