Да ли сте се некада запитали због чега померамо казаљке?
Пред нама је летње рачунање времена, које ове године почиње 26. марта, што доноси сат времена мање спавања, али зато све сунчаније, топлије и дуже дане. Али, знате ли како је све то почело…
Увођење летњег рачунања времена први је споменуо амерички политичар Бенџамин Френклин 1784., који је сматрао како се померањем сата може боље искористити сунчано летње раздобље.
Присталица те идеје био је и британски градитељ Вилијам Вилет, који је 1907. издао памфлет ‘Узалудно траћење дневне светлости’ у којем је предлагао померање сата за 80 минута унапред у априлу, чиме би се уштедело на трошковима електричне енергије и учинило дане продуктивнијима.
Вилет је неколико пута безуспешно покушао да прогура тај закон у британски Парламент, али то је питање постало поново активно у Првом светском рату. Због несташице угља и других енергената требало је максимално штедети на електричној енергији. Тако је Немачка 1916. била прва земља која је увела летње рачунање времена.
Током следећих неколико недеља исто су урадиле и Велика Британија, Француска, Италија, Русија и Аустралија. САД су пак прву промену направиле 1918. године, да би само неколико година после тога Американци ипак одлучили да престану да примењују такву праксу.
Одушевљење овим изменама није дуго потрајало, па је Немачка престала да користи летње рачунање времена 1919., док су Велика Британија, Ирска и Француска наставили. Али, Французи су били јако подељени око тога, јер се посебно популацији руралних крајева то уопште није допадало, док су за ово рачунање времена били велики градови.
Током Другог светског рата пракса је поново захватила Европу.
Идеја се појавила поново у доба нафтне кризе из 1973. када је ОПЕЦ увео ембарго, а цене нафте скочиле у небеса и покренуле рецесију. Сезонском времену прва се ‘вратила’ Француска, 1976. На нашем тлу се летње рачунање времена користило и за време Краљевине Југославије.
Рачунање времена, каквог познајемо и данас, уведено је од 1983. у СФРЈ.
Након завршетка Другог светског рата, неке савезне државе САД-а одбациле су летње рачунање времена, првенствено због притужби фармера који су тврдили да такав ритам не погодује пољопривреди и сточарству. Неке државе у САД-у ни данас не мењају сат, као ни Јапан, Еквадор и државе у тропском појасу.
У Европи све земље мењају сат, осим Исланда.
Бонус видео:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ