Da li ste se nekada zapitali zbog čega pomeramo kazaljke?
Pred nama je letnje računanje vremena, koje ove godine počinje 26. marta, što donosi sat vremena manje spavanja, ali zato sve sunčanije, toplije i duže dane. Ali, znate li kako je sve to počelo…
Uvođenje letnjeg računanja vremena prvi je spomenuo američki političar Bendžamin Frenklin 1784., koji je smatrao kako se pomeranjem sata može bolje iskoristiti sunčano letnje razdoblje.
Pristalica te ideje bio je i britanski graditelj Vilijam Vilet, koji je 1907. izdao pamflet ‘Uzaludno traćenje dnevne svetlosti’ u kojem je predlagao pomeranje sata za 80 minuta unapred u aprilu, čime bi se uštedelo na troškovima električne energije i učinilo dane produktivnijima.
Vilet je nekoliko puta bezuspešno pokušao da progura taj zakon u britanski Parlament, ali to je pitanje postalo ponovo aktivno u Prvom svetskom ratu. Zbog nestašice uglja i drugih energenata trebalo je maksimalno štedeti na električnoj energiji. Tako je Nemačka 1916. bila prva zemlja koja je uvela letnje računanje vremena.
Tokom sledećih nekoliko nedelja isto su uradile i Velika Britanija, Francuska, Italija, Rusija i Australija. SAD su pak prvu promenu napravile 1918. godine, da bi samo nekoliko godina posle toga Amerikanci ipak odlučili da prestanu da primenjuju takvu praksu.
Oduševljenje ovim izmenama nije dugo potrajalo, pa je Nemačka prestala da koristi letnje računanje vremena 1919., dok su Velika Britanija, Irska i Francuska nastavili. Ali, Francuzi su bili jako podeljeni oko toga, jer se posebno populaciji ruralnih krajeva to uopšte nije dopadalo, dok su za ovo računanje vremena bili veliki gradovi.
Tokom Drugog svetskog rata praksa je ponovo zahvatila Evropu.
Ideja se pojavila ponovo u doba naftne krize iz 1973. kada je OPEC uveo embargo, a cene nafte skočile u nebesa i pokrenule recesiju. Sezonskom vremenu prva se ‘vratila’ Francuska, 1976. Na našem tlu se letnje računanje vremena koristilo i za vreme Kraljevine Jugoslavije.
Računanje vremena, kakvog poznajemo i danas, uvedeno je od 1983. u SFRJ.
Nakon završetka Drugog svetskog rata, neke savezne države SAD-a odbacile su letnje računanje vremena, prvenstveno zbog pritužbi farmera koji su tvrdili da takav ritam ne pogoduje poljoprivredi i stočarstvu. Neke države u SAD-u ni danas ne menjaju sat, kao ni Japan, Ekvador i države u tropskom pojasu.
U Evropi sve zemlje menjaju sat, osim Islanda.
Bonus video:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
