Пет начина који ефикасно делују на СМАЊЕЊЕ СТРЕСА

Према истраживању ХеадХунтера, око 13 милиона људи - живи у свакодневном стресу. Хроничан и прекомеран стрес оставља негативан печат на здравље. Срећом, постоје технике које вам могу помоц́и да се опустите и смирите за само 10-15 минута дневно.

Медитирање

Научници потврђују да је медитација ефикасна у борби против стреса: амерички психијатар, Елизабет Хоџ, открила је да након два месеца редовне праксе људи смањују синтезу кортизола - хормона који се производи током реакције на стресну ситуацију. На Универзитету Јохнс Хопкинс (САД) проучавали су неколико десетина клиничких студија и открили да је ефекат медитације у просеку упоредив са ефектом узимања неких антидепресива. Добра вест је да се од вас не тражи да седите у положају лотоса, певате мантре или гледате у пламен свеће. Довољно је практиковати одређени ритам дисања и концентрисати се на своје физичке сензације. Данас постоји мноштво апликација за паметне телефоне које вам могу помоћи да научите и вежбате медитацију било где - у градском превозу, у канцеларији или код куће.

Прочитајте још: Овим ПИТАЊИМА можете да УВРЕДИТЕ ЉУДЕ, а да вам то није била намера

Жвакаћа гума

Анкете показују да је један од најчешћих узрока стреса превише рада. Испробајте жвакаће гуме када треба да одрадите више задатака ођедном. Научници са универзитета у Мелбурну извели су експеримент: тражили су од групе студената да за 20 минута ураде тест на рачунару. Тест је осмишљен тако да је било потребно паралелно обављати четири разноврсна задатка. Неки студенти су на почетку експеримента добили жваке, а други нису. Научници су мерили ниво кортизола на почетку експеримента и на крају и упоређивали резултате. За оне који су жвакали жвакаће гуме, то је у просеку било готово 20% ниже него за остале. Ови студенти су се такође боље показали на задацима. Научници још увек не знају тачно зашто жвакаћа гума помаже човеку да се смири и опусти. Једна од теорија је да жвакање стимулише проток крви у хипокампус, предео мозга који кортизол нормално „инхибира“ током стреса. Као резултат, тело не доживљава реакцију на стрес тако насилно.

Шетња парком

2018. године, на предлог Кинг Лија, токијског доктора медицине, цео свет је сазнао за  јапанску „шумску терапију“. Научник је детаљно описао уметност лечења шетњом међу дрвећем у својој књизи. Од 2004. до 2012. године, јапанска влада уложила је преко 4 милиона долара да би проучила здравствене ефекте ове праксе. Бројне студије су потврдиле да ходање у шуми или парку (било где где има много дрвећа и релативно мало људи) помаже у борби против стреса, побољшава квалитет спавања и нормализује крвни притисак. Доктор Кинг Ли истиче да треба паметно ходати шумом, придржавајући се неколико правила. Међу њима је не користити мобилни телефон или камеру, дубоко дисати, лагано ходати. И што је најважније, редовно шетати чак иако свака од њих не траје дуже од 15 минута.

Прочитајте још: Једна земља има највише ВРЕМЕНСКИХ ЗОНА НА СВЕТУ, а није Русија

Љубљење

Љубљење не служи само као израз наклоности и поверења, већ је и моћно оружје против стреса. Постоје десетине студија које показују да љубљење смањује кортизол и повец́ава окситоцин, такозвани „хормон љубави“. Научници са Универзитета Санта Цлара у Калифорнији открили су да ефекат љубљења траје дуго. На пример, ако овој активности посветите 15 минута ујутру, вероватноћа да ћете током дана бити под стресом је знатно смањена. Јапански истраживачи додају да се корист љубљења шири и даље. На пример, може помоћи у смањењу алергијских реакција, посебно оних изазваних стресом.

Вођење дневника

Када смо под стресом, често остајемо сами са својим негативним емоцијама. Психолози кажу да вам разговор о својим осећањима помаже да их брже проживите и да се из напете ситуације извучете уз минималне губитке. Али шта ако не постоји увек прилика да поделите своја искуства са саговорником? Добар излаз је да своје емоције и мисли напишете на папир. Редовно писање онога што мислите и како се осећате, посебно у акутним ситуацијама, могу значајно смањити ниво стреса и анксиозности. То потврђује студија америчких научника: они су посматрали студенте, од којих су неки свакодневно писмено извештавали о свом стању. После два месеца, они који су водили дневник осећања патили су знатно мање од депресивног расположења и стреса од других. Научници са Новог Зеланда отишли ​​су још даље. Открили су да код испитаника који су своје емоционално стање забележили у писању, ране и ситне посекотине на кожи зарастају много брже. На крају крајева, психолошко здравље иде упоредо са физичким здрављем.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ