Нова студија открива раније неоткривен начин на који можемо да осетимо лагане додире: директно кроз фоликуле косе.
Раније се сматрало да само нервни завршеци на кожи и око фоликула длаке могу да пренесу осећај додира. Тим научника који стоји иза нове студије, предвођен истраживачима са Империјал колеџа у Лондону у Великој Британији, користио је процес секвенцирања РНК да би открио да ћелије у делу фоликула длаке који зовемо и спољашњим омотачем корена.
Те ћелије, показало се, имају већи проценат рецептора осетљивих на додир од еквивалентне ћелије у кожи. Истраживачи су у оквиру експеримента произвели лабораторијске културе ћелија фоликула људске косе заједно са сензорним нервима.
Када су ћелије фоликула длаке механички стимулисане, активирали су се и сензорни нерви поред њих – што показује да је додир био регистрован.
Улога хистамина и серотонина
Експерименти су открили да ћелије из спољног омотача длаке ослобађају неуротрансмитере серотонин и хистамин кроз ситне врећице зване везикуле, као начин сигнализације околним ћелијама.
„То је узбудљиво откриће јер отвара још много питања о тим ћелијама – зашто оне имају такву улогу и шта још, уз нова сазнања, можемо научити о томе како функционишу наша кожа и чула“, каже неуроинжењер Парасту Хашеми са Империјал колеџа у Лондону.
Нервне ћелије које осећају додир познате су као механорецептори. Захваљујући њима можемо да осетимо све, од лаганог поветарца до чврстог притиска. У овом случају, ћелије фоликула длаке су биле у специфичној интеракцији са механорецепторима ниског прага толеранције (ЛТМП), способним да осете нежне додире.
Иако је већ било познато да длаке на телу играју важну улогу у чулу додира, истраживачи су открили детаљнију биолошку интеракцију између њих и ЛТМП изван једноставног механичког одговора. Једно велико преостало питање које сада интригира научнике је – зашто?
„Ово је изненађујуће откриће јер још не знамо зашто ћелије фоликула длаке имају ову улогу у обради лаког додира. Пошто фоликул садржи много сензорних нервних завршетака, сада желимо да утврдимо да ли фоликул длаке активира одређене типове сензорних нерава за тај још недовољно познати, али јединствени механизам, при коме је уочено и лучење хистамина и мало серотонина“, каже биоинжењерка Клер Хигинс са Империјал колеџа у Лондону.
С обзиром на то да хистамин игра значајну улогу у неколико инфламаторних болести коже, укључујући екцем, могуће је да би даље истраживање начина на који фоликули длаке детектују додир, такође могло довести до побољшаних третмана и превентивних мера, надају се истраживачи.
Истраживање је објављено у часопису Сциенце Адванцес.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
