Четири вежбе дисања које би могле да смање бол и смире организам: Почните од најлакше

Стање нашег тела и психе утиче на дисање. Ако смо, на пример, у страху дисање може потпуно да се заустави, а кад смо радосни и отворени наша плућа се шире. Такође, ако имамо неку повреду, плитким дисањем покушаваћемо да контролишемо померање мишића, јер нам оно додатно може изазвати бол. Када нисмо свесни ових процеса, цео организам би могао да пати на дуже стазе.

Кисеоник је гориво за наш организам, као и храна, па некада морамо да научимо да дишемо. У овом случају то не значи да треба да идете на курс дисања већ да освестите како доприносите или одмажете аутоматским процесима у телу.

Како бисте се опустили, ублажили тескобу или нервозу и олакшали болно стање, пробајте ове вежбе:

• Лезите на леђа. Ставите руке на стомак и затворите очи. Замислите да су вам руке тешке и да имате балон у стомаку. Удахните као да покушавате да надувате балон, па га издахом до краја испразните. Поновите то 4 до 5 пута. Након тога стисните шаке и згрчите се у положај фетуса визуелизујући да сте као пупољак. Удахните и полако отварајте латице, раширите руке и ноге. Ова вежба помаже и деци и одраслима.

Прочитајте још: Корејска филозофија СРЕЋНОГ ЖИВОТА: Доноси трајно благостање

• Неки људи се ноћу буде са осећајем да немају ваздуха, а притом су згрчени. То је знак да им се подсвест бори са нечим. Уколико и ви примећујете ово код себе, лезите на леђа, подметните мали јастучић у нивоу лопатица, раширите руке и дишите. Нека вам глава падне унзад, али немојте тако да заспите. Ова вежба отвара плућа.
• Седните на неко мирно место и дишите нормално. Кад удишете, замислите како вам ваздух путује од носа, кроз грло, до стомака, пупка, карлице. Обојите у мислима ваздух у плаво (плава боја смирује) и нека се пролаз за ваздух са сваким удахом шири. Не форсирајте дисање. Дишите кроз нос, а издишите кроз уста.
• Ако имате болну повреду пробајте следећу вежбу: положите руке на стомак и пробајте да дубоко дишете. Када се јави бол, аутоматска рекација је да се стегнемо и зауставимо дисање. Али пробајте свесно да заобиђете тај аутоматски одговор. Усмерите пажњу на болно место и покушајте да не заустављате дисање већ да кроз бол прођете кроз дах. То може да буде изазовно ако нисте навикли да “будете у телу” али може да вам помогне и визуелизација: лагано удишите на нос а издишите на уста замишљајући да удишете управо у болно место.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ