Назив је добила по томе што се увелико одмакло у посту и долази време ћутања, покајања, тзв. глуво време
Пета недеља у Васкршњем посту, посвећена је преподобној Марији Египћанки, великој грешници, али и великој покајници. Од младости живећи развратно, кренула је у Јерусалим, где је доживела преокрет, када јој је непозната сила затворила улаз у храм. Помоливши се пред иконом Мајке Божје, одлучила је да промени живот. Прешла је Јордан и цео век провела у пустињи, горко се кајући за грехе своје младости. Ту ју је нашао старац Зосима, који ју је и причестио и саслушао све њене подвиге.
Следеће године она се упокојила. Њени подвизи помињу се у прва четири великопосна дана у Великом канону Андреја Критског, као и на првом бденију у минулу среду, кад се читало по храмовима и целокупно њено житије, које пружа дивну поуку.
У Глуву недељу црква забрањује сва весеља, свирке, песму и забаве. Не одлази се на пут, не раде се велики послови, не тера стока на пашу, не иде се ни у мобу.
Да људи не би били лењи у својим духовним подвизима, црква током три дана пете седмице: четвртак, суботу и недељу, пружа верницима нарочите подстицаје ка подвизима благочашћа.
На вечерњем богослужењу у среду пете седмице певају се 24 покајне стихире Великог канона. Све стихире имају завршетак: "Господе, пре него што погинем, спаси ме!" У четвртак на јутрењу се чита цео Велики канон и Житије преподобне Марије Египћанке.
(СД)
