Због високе тачке димљења, уље авокада сматра се изузетно здравим за кување и пржење, међутим, већину неће обрадовати цена која је прилично висока.
Уље авокада је пуно олеинске киселине, односно мононезасићених масти, које су много здравије за срце и крвне судове од засићених, које чине 12 одсто његовог састава.
Кад бисмо правили ранг листу уља по томе колико засићених масти садрже, уље авокада би се нашло иза кокосовог, палминог, уља семенки памука, кикирикија, сојиног, екстра девичанског маслиновог уља, кукурузног и сунцокретовог. Уља која су, пак, по овом аспекту садржаја квалитетнија су: уље грожђа, уљане репице, шафранике и ораха.
Уље авокада је одличан извор омега-9 масних киселина, антиинфламаторног антиоксиданта витамина Е и лутеина (који поспешује вид). У поређењу са маслиновим уљем, авокадово је пуно фитостерола, стероида који снижавају ЛДЛ холестерол и који се задржавају у уљу авокада чак и након дугих периода изложености високој топлоти.
Управо та тачка димљења је кључан разлог зашто је ово најбоље уље за пржење она за нерафинисано износи 250 степени Целзијуса, а за рафинисано 271. Ипак, тешко да ћете њиме напунити фритезу или тигањ за поховање у дубоком уљу, с обзиром на то да флашица од 250 милилитара у Србији кошта око 900 динара. Због тога, али и због здравствених бенефита, и даље је најбољи избор да га конзумирате у салатама или преливима, хладно цеђено, у сировом облику.
(Информер)
БОНУС ВИДЕО
