Кад сте под притиском, навике у исхрани се мењају, као и ваши хормони.
Истраживања показују да је хронични стрес у корелацији са повећањем телесне тежине током времена.
У једној студији часописа "Obesity", људи чији су узорци косе показали повишене маркере хормона стреса – кортизола – имали су чешће повећан БМИ.
Друга студија је показала да су жене са стресним пословима испољиле већу вероватноћу да се удебљају током 20 година.
Прочитајте још: Не морате се НИЧЕГА ОДРИЦАТИ, али водите рачуна о ОВОМЕ: Францускиње откривају тајну ВИТКЕ ЛИНИЈЕ
Историјски гледано, стресне ситуације наших предака биле су и физички захтевне и човеку је било потребно много енергије да их савлада (рецимо када су морали да беже од предатора). Дакле, реаговањем на стрес преплављујемо свој систем енергијом (тј. глукозом). Али у данашње време, када су стресори првенствено психолошки, вишак енергије се складишти, и то углавном у виду масноће на стомаку.
Истовремено, хронично повишени хормони стреса могу повећати ваш апетит. Ваш мозак тражи храну када сте под стресом.
Наша исхрана може утицати на то како ће се наше тело носити са стресом, сагласни су стручњаци. Добро нахрањени мозак је мање реактиван, мирнији, оптимистичнији и јасније размишља. Тако се и много лакше носимо са стресором. Храна богата хранљивим материјама неопходним за мозак, попут витамина Е, цинка и омега-3 масти, може смањити упале, али и анксиозност.
Исто се односи и на исхрану на биљној бази: студије повезују конзумацију воћа и поврћа са смањењем нивоа стреса, а унос довољно влакана подстиче и здрав микробиом црева, који такође може имати благотворан ефекат. У недавној студији објављеној у "Scientific Reportsu", 64 жене које су свакодневно узимале пробиотичке суплементе током четири недеље показале су смањење нивоа анксиозности.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
