Kad ste pod pritiskom, navike u ishrani se menjaju, kao i vaši hormoni.
Istraživanja pokazuju da je hronični stres u korelaciji sa povećanjem telesne težine tokom vremena.
U jednoj studiji časopisa "Obesity", ljudi čiji su uzorci kose pokazali povišene markere hormona stresa – kortizola – imali su češće povećan BMI.
Druga studija je pokazala da su žene sa stresnim poslovima ispoljile veću verovatnoću da se udebljaju tokom 20 godina.
Pročitajte još: Ne morate se NIČEGA ODRICATI, ali vodite računa o OVOME: Francuskinje otkrivaju tajnu VITKE LINIJE
Istorijski gledano, stresne situacije naših predaka bile su i fizički zahtevne i čoveku je bilo potrebno mnogo energije da ih savlada (recimo kada su morali da beže od predatora). Dakle, reagovanjem na stres preplavljujemo svoj sistem energijom (tj. glukozom). Ali u današnje vreme, kada su stresori prvenstveno psihološki, višak energije se skladišti, i to uglavnom u vidu masnoće na stomaku.
Istovremeno, hronično povišeni hormoni stresa mogu povećati vaš apetit. Vaš mozak traži hranu kada ste pod stresom.
Naša ishrana može uticati na to kako će se naše telo nositi sa stresom, saglasni su stručnjaci. Dobro nahranjeni mozak je manje reaktivan, mirniji, optimističniji i jasnije razmišlja. Tako se i mnogo lakše nosimo sa stresorom. Hrana bogata hranljivim materijama neophodnim za mozak, poput vitamina E, cinka i omega-3 masti, može smanjiti upale, ali i anksioznost.
Isto se odnosi i na ishranu na biljnoj bazi: studije povezuju konzumaciju voća i povrća sa smanjenjem nivoa stresa, a unos dovoljno vlakana podstiče i zdrav mikrobiom creva, koji takođe može imati blagotvoran efekat. U nedavnoj studiji objavljenoj u "Scientific Reportsu", 64 žene koje su svakodnevno uzimale probiotičke suplemente tokom četiri nedelje pokazale su smanjenje nivoa anksioznosti.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
