Сви ти пацијенти, тешко покретни или непокретни захтевају велику негу.
Када се говори о хроничним ранама мисли се првенствено на добро познате и често присутне декубитусе, венске ране али и на улцерозне промене и гангрене код дијабетесног стопала.
Сви ти пацијенти, тешко покретни или непокретни захтевају велику негу.
Компликације хроничних рана су најчешћи узрок нетрауматских ампутација.
Код готово свих хроничних рана постоји неки проблем са локалном циркулацијом крви у малим крвним судовима.
Постоје четри стадијума развоја хроничних рана.
Фото: Промо
И поред тзв. „етиолошке” терапије (којом се отклања узрок настанка ране, регулише гликемија и венски проток), адекватне антибиотске терапије према брису ране, као и стручне обраде ране, зарастање неће бити успешно без адекватне оксигенације ткива (снабдевања ткива кисеоником). Кисеоник је неопходан за правилно функционисање ћелија.
Падом количине кисеоника у ткиву испод одређеног нивоа долази до измене у метаболизму ћелије, ткиво постепено мења боју и конзистенцију и на крају одумире, долази до некроза уз појаву „кратера” различитих дубина.
Хроничне ране су готово увек у хипоксији, и то баш у фази када су потребе за кисеоником знатно повећане!
Кисеоник је неопходан у све 4 фазе зарастања рана и зато у условима недовољне количине кисеоника у ткиву нема зацељивања рана, без обзира на сву претходну терапију.
Проблем терапије кисеоником је његова слаба растворљивост у течностима, тако да су за ефикасну терапију неопходни специфични транспортери кисеоника.
Све тренутно доступне прекривке (облоге) за рану или само упијају вишак ексудата или спречавају развој микроорганизама, али ниједна није могла да обезбеди неопходни додатни кисеоник!
Најбољи транспортер кисеоника је хемоглобин-протеин који се природно налази у еритроцитима у људској крви и транспортује 97% кисеоника до ткива.
Када се ексудат из ране и хемоглобин помешају, омогућава се транспорт кисеоника у ћелије на површини ране, ниво кисеоника у ћелијама расте и оболело ткиво се брже опоравља.
Тако је настао ХЕМОГЛОБИНСКИ СПРЕЈ (ГРАНУЛОX®) којим се хемоглобин директно наноси на рану. Хемоглобин на површини ране захвата молекуле кисеоника из атмосферског ваздуха и преноси га ћелијама на дну ране.
Фото: Промо
Појавом хемоглобина у облику спреја широј популацији пацијената омогућена је терапија кисеоником при сваком превијању у амбулантним и кућним условима.
ГРАНУЛОX® хемоглобонски спреј је настао у немачкој, а производи га познати шведски произвођач прекривки за ране Молнлyцке®.
Употреба хемоглобинског спреја ( ГРАНУЛОX® ) је једноставна.
Рана се прво добро обради и очисти антисептиком (на пример ГРАНУДАЦYН®-ом) до здравог ткива.(Уколико користите друге антисептике ,после обраде ране, рану треба испрати физиолошким ратвором.) ГРАНУДАЦYН® је стерилни антисептик који има веома широк спектар дејства, веома брзо дејство (15 до 20 секунди) и притом је нетоксичан и не иритира здраво ткиво. Није га потребно испирати са ране јер су наше ћелије отпорне на активну супстанцу овог антисептика, за разлику од бактерија. Због ових карактеристика се и користи у операционим салама. Не смемо занемарити ни чињеницу да овај антисептик не пече приликом употребе. Уколико на рани постоје некротичне наслаге потребно је омекшати их са ГРАНУДАЦYН® ГЕЛОМ.
Након обраде ране, напрскати ГРАНУЛОX® СПРЕЈОМ хемоглобин по површини ране у танком слоју (један секунд прскања,тј само разлити хемоглобин по рани) и рану прекрити стерилном газом. У зависности од стања ране, превијање се врши сваки дан или сваки други дан. Употребом ГРАНУЛОX® СПРЕЈА брзина зацељења ране повећава се за 50% у односу на стандарне методе.
Појава хемоглобинског спреја је заиста велики корак напред у модерној терапији, како хроничних, тако и акутних рана, што је потврђено међународним признањима и препорукама на стручним скуповима (ЕWМА) који се баве лечењем рана.
На крају, скрећемо пажњу да је код терапије хроничних рана врло важно поштовати основну терапију и савете лекара, без којих је немогуће лечити хроничне ране и њихове компликације.
Др Саша Китановић
