Svi ti pacijenti, teško pokretni ili nepokretni zahtevaju veliku negu.
Kada se govori o hroničnim ranama misli se prvenstveno na dobro poznate i često prisutne dekubituse, venske rane ali i na ulcerozne promene i gangrene kod dijabetesnog stopala.
Svi ti pacijenti, teško pokretni ili nepokretni zahtevaju veliku negu.
Komplikacije hroničnih rana su najčešći uzrok netraumatskih amputacija.
Kod gotovo svih hroničnih rana postoji neki problem sa lokalnom cirkulacijom krvi u malim krvnim sudovima.
Postoje četri stadijuma razvoja hroničnih rana.
Foto: Promo
I pored tzv. „etiološke” terapije (kojom se otklanja uzrok nastanka rane, reguliše glikemija i venski protok), adekvatne antibiotske terapije prema brisu rane, kao i stručne obrade rane, zarastanje neće biti uspešno bez adekvatne oksigenacije tkiva (snabdevanja tkiva kiseonikom). Kiseonik je neophodan za pravilno funkcionisanje ćelija.
Padom količine kiseonika u tkivu ispod određenog nivoa dolazi do izmene u metabolizmu ćelije, tkivo postepeno menja boju i konzistenciju i na kraju odumire, dolazi do nekroza uz pojavu „kratera” različitih dubina.
Hronične rane su gotovo uvek u hipoksiji, i to baš u fazi kada su potrebe za kiseonikom znatno povećane!
Kiseonik je neophodan u sve 4 faze zarastanja rana i zato u uslovima nedovoljne količine kiseonika u tkivu nema zaceljivanja rana, bez obzira na svu prethodnu terapiju.
Problem terapije kiseonikom je njegova slaba rastvorljivost u tečnostima, tako da su za efikasnu terapiju neophodni specifični transporteri kiseonika.
Sve trenutno dostupne prekrivke (obloge) za ranu ili samo upijaju višak eksudata ili sprečavaju razvoj mikroorganizama, ali nijedna nije mogla da obezbedi neophodni dodatni kiseonik!
Najbolji transporter kiseonika je hemoglobin-protein koji se prirodno nalazi u eritrocitima u ljudskoj krvi i transportuje 97% kiseonika do tkiva.
Kada se eksudat iz rane i hemoglobin pomešaju, omogućava se transport kiseonika u ćelije na površini rane, nivo kiseonika u ćelijama raste i obolelo tkivo se brže oporavlja.
Tako je nastao HEMOGLOBINSKI SPREJ (GRANULOX®) kojim se hemoglobin direktno nanosi na ranu. Hemoglobin na površini rane zahvata molekule kiseonika iz atmosferskog vazduha i prenosi ga ćelijama na dnu rane.
Foto: Promo
Pojavom hemoglobina u obliku spreja široj populaciji pacijenata omogućena je terapija kiseonikom pri svakom previjanju u ambulantnim i kućnim uslovima.
GRANULOX® hemoglobonski sprej je nastao u nemačkoj, a proizvodi ga poznati švedski proizvođač prekrivki za rane Molnlycke®.
Upotreba hemoglobinskog spreja ( GRANULOX® ) je jednostavna.
Rana se prvo dobro obradi i očisti antiseptikom (na primer GRANUDACYN®-om) do zdravog tkiva.(Ukoliko koristite druge antiseptike ,posle obrade rane, ranu treba isprati fiziološkim ratvorom.) GRANUDACYN® je sterilni antiseptik koji ima veoma širok spektar dejstva, veoma brzo dejstvo (15 do 20 sekundi) i pritom je netoksičan i ne iritira zdravo tkivo. Nije ga potrebno ispirati sa rane jer su naše ćelije otporne na aktivnu supstancu ovog antiseptika, za razliku od bakterija. Zbog ovih karakteristika se i koristi u operacionim salama. Ne smemo zanemariti ni činjenicu da ovaj antiseptik ne peče prilikom upotrebe. Ukoliko na rani postoje nekrotične naslage potrebno je omekšati ih sa GRANUDACYN® GELOM.
Nakon obrade rane, naprskati GRANULOX® SPREJOM hemoglobin po površini rane u tankom sloju (jedan sekund prskanja,tj samo razliti hemoglobin po rani) i ranu prekriti sterilnom gazom. U zavisnosti od stanja rane, previjanje se vrši svaki dan ili svaki drugi dan. Upotrebom GRANULOX® SPREJA brzina zaceljenja rane povećava se za 50% u odnosu na standarne metode.
Pojava hemoglobinskog spreja je zaista veliki korak napred u modernoj terapiji, kako hroničnih, tako i akutnih rana, što je potvrđeno međunarodnim priznanjima i preporukama na stručnim skupovima (EWMA) koji se bave lečenjem rana.
Na kraju, skrećemo pažnju da je kod terapije hroničnih rana vrlo važno poštovati osnovnu terapiju i savete lekara, bez kojih je nemoguće lečiti hronične rane i njihove komplikacije.
Dr Saša Kitanović
